Svake godine 10. jula, na dan kada je 1856. rođen Nikola Tesla, širom sveta se obeležava Dan globalne energetske nezavisnosti. Ideja praznika je jednostavna: da se setimo koliko je važno da proizvodimo što više energije kod kuće, iz obnovljivih izvora, a što manje da zavisimo od fosilnih goriva i nestabilnih uvoznih tržišta.

Rođendan Nikole Tesle kao podsetnik da je čistija i sigurnija energija nadohvat ruke.

Zašto je energetska nezavisnost bitna?

• Bezbedniji i stabilniji račun za struju – Kada zemlja ili grad sam proizvodi energiju, manje je skokova cene koje osetimo na novčaniku.
• Čistiji vazduh i klima – Vetar, sunce i geotermalni izvori ne ispuštaju CO₂ ni štetne čestice, pa se smanjuje zagađenje i usporava klimatska kriza.
• Nova radna mesta i inovacije – Industrija solarnih panela, baterija i pametnih mreža raste brže od tradicionalnog sektora nafte i gasa.

Gde je Srbija danas?

U poslednjih nekoliko godina broj vetroparkova i solarnih elektrana kod nas raste iz meseca u mesec. Državne aukcije za obnovljive izvore ubrzale su investicije, a sve više domaćinstava postavlja panele na krov i prodaje višak struje mreži.

Novi Sad kao primer dobre prakse

Novi Sad je već poznat po zelenim inicijativama, a najambiciozniji korak je solarna toplana koja će deo daljinskog grejanja prebaciti na sunčevu energiju i tako značajno smanjiti potrošnju gasa. Paralelno, grad je pokrenuo programe za postavljanje solarnih panela na krovove škola, vrtića i javnih zgrada, kao i projekat ozelenjavanja krovova i fasada radi uštede energije za hlađenje leti.

Kako svako od nas može da doprinese?

1. Informišite se o subvencijama – Postoje lokalni i državni podsticaji za ugradnju solarnih panela ili za zamenu starih prozora i izolacije.
2. Smanjite potrošnju – LED sijalice, gašenje uređaja koje ne koristite i pametno podešavanje termostata mogu da spuste račun i do 20 %.
3. Podržite lokalne projekte – Bilo da je to potpisivanje ugovora o zelenoj energiji za firmu, volontiranje u akciji sadnje drveća ili praćenje radionica organizovanih od strane ACZOR-a, svaka aktivnost pravi razliku.

Preuzmimo energiju u svoje ruke

Na 10. jul zapitajte se odakle dolazi energija koju trošite i šta možete da uradite da ona bude čistija, jeftinija i domaća. Podelite ovu priču, pratite edukativne programe ACZOR-a i uključite se u gradske i republičke projekte – od postavljanja solarnih panela do ozelenjavanja krovova.

Zajedno, korak po korak, pretvaramo Teslinu viziju u svakodnevnu realnost – i gradimo Srbiju koja sama stvara svoju energiju.

Uvod u SDG 5

Rodna ravnopravnost predstavlja peti cilj održivog razvoja Ujedinjenih nacija (SDG 5) i fokusira se na postizanje rodne ravnopravnosti i osnaživanje svih žena i devojčica. Ovaj cilj nije samo fundamentalno ljudsko pravo, već i nužan temelj za miran, prosperitetan i održiv svet. Kao što je istaknuto, osnaživanje žena i promovisanje rodne ravnopravnosti je od suštinskog značaja za brže postizanje održivog razvoja.

Eliminisanje svih oblika diskriminacije žena i devojčica ne samo da je osnovno ljudsko pravo, nego ima višestruki efekat na druga područja razvoja. Rodna ravnopravnost je jedan od 17 globalnih ciljeva koji čine Program održivog razvoja do 2030. godine, a za napredak na više ciljeva istovremeno ključan je integrisani pristup.

Podciljevi i ciljevi SDG 5

Cilj održivog razvoja 5 sadrži 9 podciljeva i 14 indikatora, koji su organizovani u šest glavnih ciljnih oblasti i tri oblasti implementacije:

Glavni podciljevi:

5.1 Okončati svuda i sve oblike diskriminacije protiv žena i devojčica

5.2 Eliminisati sve oblike nasilja nad ženama i devojčicama u javnoj i privatnoj sferi, uključujući trgovinu ljudima, odnosno seksualnu eksploataciju i druge oblike eksploatacije

5.3 Eliminisati sve štetne prakse kao što su dečiji, rani i nasilni brakovi i obrezivanje ženskih genitalija

5.4 Prepoznati i vrednovati neplaćeno staranje i rad u domaćinstvu kroz osiguravanje javnih usluga, infrastrukture i politike socijalne zaštite

5.5 Osigurati da žene u potpunosti i delotvornie učestvuju i imaju jednake mogućnosti da učestvuju u rukovođenju na svim nivoima donošenja odluka u političkom, privrednom i javnom životu

5.6 Osigurati univerzalnu dostupnost polnog i reproduktivnog zdravlja i reproduktivnih prava

Podciljevi implementacije:

5.A Sprovesti reforme kako bi žene dobile jednaka prava na ekonomske resurse, kao i pristup vlasništvu i kontroli nad zemljištem i ostalim oblicima svojine

5.B Povećati upotrebu inovativnih tehnologija, posebno informacione i komunikacione tehnologije, radi promovisanja osnaživanja žena

5.C Usvojiti i osnažiti dobre politike i izvršno zakonodavstvo za promovisanje rodne ravnopravnosti i osnaživanja svih žena i devojčica na svim nivoima

Globalni kontekst i napredak

Od 2000. godine do danas, UNDP, zajedno sa partnerima iz UN i globalne zajednice, stavio je ravnopravnost polova u centar svog rada i postigli su se odlični rezultati. U poređenju sa situacijom od pre 15 godina, većina devojčica se danas školuje, a paritet polova u osnovnom obrazovanju postignut je u većini regiona. Žene danas čine 41% plaćene radne snage izvan poljoprivrede, u poređenju sa 35% u 1990. godini.

Međutim, i dalje postoje veliki izazovi. U nekim regionima postoji velika neravnopravnost u pogledu plaćenog rada, kao i značajne razlike između žena i muškaraca na tržištu rada. Seksualno nasilje i eksploatacija, neravnomerna raspodela neplaćene nege i rada u kući i diskriminacija u domenu javnog odlučivanja i dalje su velike prepreke.

Strategije i implementacija

Nacionalni pristup

Različite zemlje su razvile svoje nacionalne strategije za rodnu ravnopravnost. Hrvatska je donela Nacionalni plan za ravnopravnost spolova za razdoblje do 2027. godine koji predstavlja srednjoročni akt strateškog planiranja. Ovaj plan će kroz provedbu posebnih ciljeva dati doprinos postizanju više razine društvene uključenosti, socijalne kohezije te kvalitete života.

Srbija je takođe usvojila Nacionalnu strategiju za rodnu ravnopravnost za period 2021-2030. godine. U kontekstu Agende 2030, rodna ravnopravnost je prepoznata kao cilj 5, a novi pristup u zakonskom regulisanju polazi od multisektorske prirode rodne ravnopravnosti.

Gender Mainstreaming

Osnovna strategija za uvođenje principa ravnopravnosti polova je gender mainstreaming, koji predstavlja strategiju za postizanje ravnopravnosti polova. Ovaj koncept se po prvi put pojavljuje u dokumentima nakon Treće UN svetske konferencije o ženama (Najrobi 1985), a u Platformi za akciju iz Pekinga (1995) ima istaknuto mesto.

Da bi preuzete obaveze bile ispunjene, institucije vlasti moraju uspostaviti i sprovoditi aktivne javne politike i strateške mere za postizanje ravnopravnosti polova. Integracija standarda ravnopravnosti polova u sve oblasti društvenog života nije samo obaveza institucija za ravnopravnost polova, već svih nadležnih institucija.

Povezanost sa drugim SDG-ovima

Rodna ravnopravnost ima direktan uticaj i na druga područja održivog razvoja. Na primer, rad na rodnoj ravnopravnosti ima izravan učinak na klimatsko delovanje. Istraživanja pokazuju da su žene ne samo ekološki svesnije u svom potrošačkom ponašanju, već su i spremnije da se aktiviraju kako bi zaštitile klimu kao i ugrožene vrste.

Evropska unija je usvojila Strategiju za rodnu ravnopravnost 2020-2025, čiji su glavni ciljevi: zaustavljanje rodno uslovljenog nasilja, rušenje rodnih stereotipa, ukidanje razlika na temelju pola na tržištu rada, postizanje jednakog učešća u različitim sektorima gospodarstva.

Izazovi implementacije

Uprkos napretku, i dalje postoje značajni izazovi u implementaciji SDG 5. COVID-19 pandemija je 2020. godine postavila dodatne izazove u postizanju rodne ravnopravnosti. Uticaj COVID-19 na žene bio je značajan, uključujući ekonomske posledice, povećan neplaćen rad nege i porast domaćeg nasilja.

Osiguravanje univerzalne zaštite seksualnog i reproduktivnog zdravlja i istih prava na ekonomske resurse, kao što su zemljište i imovina, predstavlja najvažniji zadati rezultat ovog cilja . Sada se na javnim funkcijama nalazi više žena nego ikada ranije, ali će podsticanje žena da u većem broju postanu lideri u svim regionima pomoći da se učvrste politike i zakonski propisi.

ACZOR i rodna ravnopravnost

Kao organizacija koja deluje iz Novog Sada, Akademski centar za zaštitu životne sredine i održivi razvoj (ACZOR) se zalaže za stvaranje lokalnih rešenja koja odgovaraju na globalne izazove . Kroz radionice, publikacije, edukativne kampanje i terenske aktivnosti, ACZOR teži ka tome da Novi Sad postane grad u kojem su održivost i jednakost svakodnevna praksa.

Cilj ACZOR-a je da kroz lokalne akcije doprinese ostvarivanju ciljeva održivog razvoja i da pokaže kako Srbija, počevši od Novog Sada, može biti lider u implementaciji SDG-ova. Organizacija prepoznaje važnost integrisanog pristupa koji povezuje ekonomski razvoj, socijalnu pravdu i zaštitu životne sredine.

Rodna ravnopravnost kao temelj budućnosti

Rodna ravnopravnost kao SDG 5 predstavlja ključni cilj za postizanje održivog razvoja do 2030. godine. Uspešna implementacija ovog cilja zahteva koordinisan pristup na svim nivoima – od globalnih strategija do lokalnih akcija. Samo kroz sveobuhvatne reforme, jačanje institucija i aktivno učešće svih društvenih aktera moguće je postići pravu rodnu ravnopravnost i osnaživanje svih žena i devojčica.

Organizacije poput ACZOR-a igraju važnu ulogu u lokalnoj implementaciji ovih ciljeva, stvarajući mostove između globalnih obaveza и praktičnih rešenja u zajednici . Kontinuiran rad na ovom cilju ne samo da doprinosi pravdi i jednakosti, već i jača celokupnu društvenu strukturu potrebnu za održivi razvoj.

O ACZOR organizaciji

Akademski centar za zaštitu životne sredine i održivog razvoja (ACZOR) predstavlja jednu od vodećih organizacija u Novom Sadu posvećen uunapređenju održivosti i očuvanju prirodnih resursa kroz edukaciju, inovacije i saradnju. Organizacija okuplja stručnjake, studente, volontere i zaljubljenike u prirodu, pružajući priliku svakom pojedincu da doprinese pozitivnim promenama. Kroz projekte, radionice, istraživanja i partnerstva, ACZOR nudi konkretna rešenja za ključne izazove u zaštiti životne sredine i ostvarivanju globalnih ciljeva održivog razvoja.

Misija i vizija ACZOR-a

Misija organizacije je unapređenje očuvanja i zaštite životne sredine kroz istraživanje i edukaciju i promociju održivih praksi sa ciljem stvaranja boljeg okruženja za sadašnje i buduće generacije. Vizija ACZOR-a je stvaranje sveta u kojem su ljudi svesni važnosti zaštite životne sredine, gde se nauka, obrazovanje i inovacije koriste kako bi se postigla održiva ravnoteža između ljudskih potreba i zaštite prirode.

17 ciljeva održivog razvoja Ujedinjenih nacija

Ciljevi održivog razvoja, poznati i pod nazivom „Globalni ciljevi“, usvojile su Ujedinjene nacije 2015. godine, kao univerzalni poziv na zajedničku akciju u cilju iskorenjivanja siromaštva, zaštite planete i obezbeđivanja mira i prosperiteta za sve ljude – najkasnije do 2030. godine. Postoji 17 glavnih ciljeva, a u okviru njih 169 posebno određenih ciljeva.

Lista 17 ciljeva održivog razvoja

1. Bez siromaštva
2. Bez gladi
3. Dobro zdravlje i blagostanje
4. Kvalitetno obrazovanje
5. Polna ravnoправnost
6. Čiста voda i sanitarni uslovi
7. Obnovljiva i pristupačna energija
8. Dobri poslovi i ekonomija
9. Inovacije i dobra infrastruktura
10. Smanjiti nejednakosti
11. Održivi gradovi i zajednice
12. Odgovorna upotreba resursa
13. Klimatske delatnosti
14. Održivost života u vodi
15. Održivost života na kopnu
16. Mir i pravda
17. Partnerstvo za održivi razvoj

Kvalitetno obrazovanje – Cilj 4 održivog razvoja

Kvalitetno obrazovanje predstavlja četvrti cilj održivog razvoja sa ciljem da se obezbedi inkluzivno i pravedno kvalitetno obrazovanje i promoviše mogućnost celoživotnog učenja za sve. Ovaj cilj obuhvata obezbeđivanje da sve devojčice i dečaci završe besplatno, pravedno i kvalitetno osnovno i srednje obrazovanje koje će pružiti odgovarajuće i delotvorne ishoda učenja do 2030. godine.

Posebna pažnja posvećena je obrazovanju za održivi razvoj i globalno građanstvo, koje uključuje podizanje svesti o važnosti zaštite životne sredine, ljudskih prava, ravnopravnosti polova i kulture mira. Cilj je i iskoreniti sve oblike diskriminacije u obrazovanju, povećati univerzalnu pismenost i numeričke veštine, kao i obezbediti inkluzivne i sigurne obrazovne ustanove.

Kvalitetno obrazovanje je prepoznato kao jedan od najmoćnijih alata za ostvarivanje svih ostalih ciljeva održivog razvoja, jer omogućava mladima da steknu znanja i veštine potrebne za izgradnju održivog društva i očuvanje prirodnih resursa za buduće generacije.

Zadaci cilja kvalitetnog obrazovanja

Jedan od ključnih zadataka je da do 2030. godine sve učenike osposobi da steknu ona znanja i veštine koje su potrebne za promovisanje održivog razvoja, između ostalog i putem obrazovanja za održivi razvoj i za održive stilove života, ljudskih prava, ravnopravnosti rodova, promovisanja kulture mira i nenasilja, globalnog državljanstva i uvažavanja kulturne raznolikosti.

ACZOR-ov doprinos ostvarivanju 17 ciljeva

ACZOR aktivno doprinosi ostvarivanju svih 17 ciljeva održivog razvoja Ujedinjenih nacija kroz svoje programe i aktivnosti:

Direktan doprinos kvalitetnom obrazovanju

Edukacija o održivom razvoju i osnaživanje generacija za očuvanje prirode – ACZOR realizuje programe usmerene na edukaciju mladih o važnosti zaštite životne sredine. Organizacija nudi edukacije i radionice prilagođene svim uzrastima, sa ciljem osnaživanja mladih za očuvanje prirode.

Konkretni programi i aktivnosti

U prostoru ACZOR-a se održavaju obuke koje sadrže seminare sa radionicama, treninzima i debatama.

Organizacija se posebno fokusira na:

• Edukativne programe za mlade – razvoj znanja i veština potrebnih za razumevanje održivog razvoja
• Radionice o zaštiti životne sredine – praktično osposobljavanje za aktivno učešće u očuvanju prirode
• Seminare o održivim praksama – promocija održivog načina života
• Treninge za volontere – osnaživanje građana za aktivno učešće u ekološkim inicijativama

Dugoročni ciljevi organizacije

ACZOR ima jasno definisane dugoročne ciljeve koji direktno podržavaju kvalitetno obrazovanje i osnaživanje generacija:

1. Formiranje edukativnog centra za unapređenje znanja mladih – kroz utemeljen ekološki razvoj rezultovati čistijom i zdravijom sredinom
2. Jačanje kapaciteta organizacija – kako bi Novi Sad postao centar znanja i iskustva o zaštiti životne sredine u regionu Jugoistočne Evrope
3. Promovisanje angažovanja mladih – pružanje podrške sprovođenju omladinskih inicijativa
4. Kreiranje ekonomije znanja mladih – kroz održivi razvoj društva

Obrazovanje za održivi razvoj u širem kontekstu

Obrazovanje za održivi razvoj (ESD) u najširem smislu jeste obrazovanje za društveni razvoj i prosperitet. ESD dodiruje svaki aspekt obrazovanja uključujući planiranje, razvoj politika, implementaciju programa, finansije, kurikulum, nastavu, učenje, ocenjivanje i administriranje.

Ključne komponente obrazovanja odraslih za održivi razvoj

• Ekološka pismenost – edukacija o ekološkim pitanjima i održivim praksama pomaže da se razume uticaj aktivnosti na životnu sredinu
• Zelene veštine – razvoj veština koje omogućavaju rad u sektorima koji doprinose održivosti
• Socijalna inkluzija – obrazovanje treba da bude dostupno svim grupama
• Celoživotno učenje – promocija kulture kontinuiranog obrazovanja i profesionalnog razvoja

Primeri dobre prakse u Srbiji

Aktivnosti udruženja Čepom do osmeha

Udruženje Čepom do osmeha aktivno doprinosi edukaciji o održivom razvoju kroz organizovanje radionica i akcija prikupljanja plastičnih čepova, čime podižu svest o važnosti reciklaže i zaštite životne sredine. Kroz ove aktivnosti, deca i mladi uče o značaju očuvanja prirode, smanjenju otpada i odgovornom upravljanju resursima.

Pored ekološkog aspekta, udruženje promoviše solidarnost i društvenu odgovornost, jer prikupljeni čepovi služe za nabavku pomagala za osobe sa posebnim potrebama. Ovakav pristup edukaciji kroz praktičan angažman osnažuje mlade generacije da aktivno učestvuju u stvaranju održivog i inkluzivnog društva.

Edukacija o prirodi

Program „WWF Akademija za prirodu“ nastao je iz potrebe da se u očuvanje prirode uključe obrazovne ustanove, tačnije njihovi učenici i nastavnici. Polaznici Akademije postaju Ambasadori svog zaštićenog područja i time značajni saradnici upravljaču tog područja.

Model uspeha je edukacija i angažovanje mladih u zaštiti životne sredine

ACZOR predstavlja značajan pokretač edukacije o održivom razvoju u Novom Sadu i široj regiji. Kroz svoje programe kvalitetnog obrazovanja, organizacija direktno doprinosi ostvarivanju četvrtog cilja održivog razvoja UN – kvalitetnog obrazovanja, kao i ostalih 16 ciljeva. Osnaživanje generacija za očuvanje prirode kroz edukaciju predstavlja ključnu komponentu dugoročne strategije održivog razvoja.

Rad ACZOR-a pokazuje da lokalne organizacije mogu imati značajan uticaj na ostvarivanje globalnih ciljeva kroz konkretne edukativne programe i inicijative usmerene na mlade. Kombinacija teorijskog znanja, praktičnih veština i aktivnog angažovanja mladih u zaštiti životne sredine predstavlja efikasan model koji može biti repliciran u drugim zajednicama.

U četvrtak, 12. juna od 18 do 20h, u prostoru ACZOR (Bulevar despota Stefana 5, Novi Sad), održava se besplatni Spring Meetup na engleskom jeziku.

Iako leto kao da je već stiglo, družimo se i razgovaramo o uzbudljivom svetu gejminga — pre nego što se „ućaurimo“ u klimatizovane domove do sledećeg većeg događaja (osim Gamescoma, naravno). Link za registraciju na SGA sajtu.

Na programu su četiri prezentacije:

• Miloš Karadžić (UEFN Creator, Game Crafting alumnista) predstaviće svoj projekat Scavenger Rush i podeliće iskustva iz Game Crafting programa.
• Savo Lipovina (Texture Artist, Mad Head Games) govoriće o optimizaciji grafike za konzole kroz efikasne UV tehnike i Nanite.
• Luka Ćurčić (CEO Marble IT) predstaviće organizacione metode i AI alate koje Marble IT koristi za razvoj igara, softvera i 3D vizuelizaciji.
• Mirko Božović (Senior Game Designer, Sperasoft) podeliće priču o svom putu kroz industriju i šta znači imati strpljenja u gejm dev-u.

Za koga je?
Za sve gejmer-e, developere i ljubitelje industrije – bilo da prave igre ili žele da saznaju više o procesu stvaranja video-igara.

Cena: besplatno
Lokacija: ACZOR, Bulevar despota Stefana 5, Novi Sad
Vreme: 12. jun, 18–20h
Jezik: engleski

Svetski dan zaštite životne sredine, koji se obeležava 5. juna svake godine, predstavlja najvažniji globalni događaj posvećen ekološkim pitanjima, a 2025. godina donosi posebnu fokusiranost na borbu protiv plastičnog zagađenja pod motom „Pobedimo plastično zagađenje“. Ovaj dan, uspostavljen od strane Ujedinjenih nacija 1972. godine, okuplja milione ljudi širom sveta – od vladanih institucija do civilnog društva – u zajedničkoj misiji podizanja svesti o environmentalnim izazovima i preduzimanja konkretnih akcija za zaštitu planete. Republika Koreja se ove godine izdvojila kao domaćin globalnih aktivnosti, što dodatno naglašava hitnost rešavanja problema plastičnog otpada koji godišnje dovodi do ulaska 19 do 23 miliona tona plastike u vodene ekosisteme.

Istorijski koreni i nastanak svetskog dana životne sredine

Svetski dan zaštite životne sredine ima svoje korene u prelomnom trenutku globalne ekološke svesti koji se dogodio početkom sedamdesetih godina prošlog veka. Dan je prvi put ustanovljen 1972. godine tokom Stokholmske konferencije o ljudskoj životnoj sredini, što je označilo početak globalnog ekološkog osvešćivanja. Prva zvanična proslava dogodila se 1973. godine, a od tada je 5. jun postao kamen temeljac za ekološko delovanje širom sveta.

Generalna skupština Ujedinjenih nacija je 15. decembra 1972. godine zvanično označila 5. jun kao Svetski dan zaštite životne sredine, pri čemu je ovaj datum izabran jer je predstavljao dan otvaranja Konferencije Ujedinjenih nacija o ljudskoj životnoj sredini u Stokholmu, Švedska. Ova konferencija je dovela do uspostavljanja Programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP), koji danas koordinira globalne aktivnosti vezane za ovaj dan.

Nastanak ovog dana predstavljao je odgovor na rastuće globalne ekološke izazove koji su postali izraženi tokom dvadesetog veka. Industrijalizacija i tehnološki napredak doneli su sa sobom probleme poput zagađenja vazduha, nečiste pijaće vode, zagađenih reka i drugih ekoloških problema koji su počeli da muče gradove širom sveta.

Ekološke grupe su se okupljale kako bi skrenule pažnju na ove probleme i učinile ekološko upravljanje pitanjem od međunarodnog značaja.

Tema 2025. godine – borba protiv plastičnog zagađenja

Tema Svetskog dana zaštite životne sredine za 2025. godinu, „Pobedimo plastično zagađenje“, posebno je aktuelna s obzirom na alarmantne podatke o globalnom zagađenju plastikom. Republika Koreja, kao domaćin ovogodišnjih aktivnosti, predvodi globalnu kampanju koja ima za cilj da pokrene hitno i kolektivno delovanje u borbi protiv plastičnog otpada.

Statistike vezane za plastično zagađenje predstavljaju ozbiljan razlog za zabrinutost. Više od 19 do 23 miliona tona plastike ulazi u vodene ekosisteme svake godine, što zahteva hitno i kolektivno delovanje.

Ovaj podatak ilustruje razmere problema koji utiče ne samo na marine ekosisteme već i na celokupnu planetarnu biosferu. Plastični otpad predstavlja jednu od najvećih pretnji savremenoj životnoj sredini, jer se razlaže tokom stotina godina i stvara mikroplastiku koja ulazi u lanac ishrane.

Fokus na plastično zagađenje nije slučajan. Ovaj materijal je postao sveprisutan u savremenom životu, ali su posledice njegove upotrebe i nepravilnog odlaganja postale katastrofalne po ekosisteme. Okeanografi i ekolozi upozoravaju da se plastični otpad akumulira u okeanskim strujama, formirajući ogromna „ostrva“ otpada koja uništavaju marine životinje i njihova staništa.

Globalni značaj i zdravstveni aspekti

Svetski dan zaštite životne sredine služi kao moćan podsetnik da svaka mala akcija ima značaj u borbi za zdraviju planetu. Ovaj događaj promoviše globalnu svest o ekološkim pitanjima poput zagađenja, klimatskih promena i krčenja šuma, angažuje zajednice kroz akcije čišćenja, sadnju drveća i edukativne inicijative, te podstiče diskusije na nivou politika koje guraju ka regulatornim promenama i održivim inovacijama.

Prema izveštaju Svetske zdravstvene organizacije (WHO), klimatske promene se predviđaju kao uzrok preko 250.000 smrti između 2030. i 2050. godine, usled malarije, malnutricije, toplotnog stresa i dijareje. Dodatno, procenjuje se da je 24% globalnih smrti povezano sa problemima životne sredine, praćeno sa 3,2 miliona smrti usled unutrašnjeg dima koji nastaje pri korišćenju goriva za kuvanje i 4,2 miliona smrti usled izloženosti prašini, dimu i drugim zagađivačima.

Ovi alarmantni podaci naglašavaju direktnu vezu između stanja životne sredine i javnog zdravlja. Zagađenje vazduha, vode i zemljišta direktno utiče na ljudsko zdravlje kroz povećane stope respiratornih oboljenja, kardiovaskularnih problema i kancera. Klimatske promene dodatno pogoršavaju ove probleme kroz ekstremne vremenske uslove, suše i poplave koje narušavaju sisteme snabdevanja hranom i vodom.

Mladi ljudi se posebno ohrabruju da predvode pokret ka zelenijoj planeti, jer će oni nasleđivati posledice današnjih ekoloških odluka.

Učešće mladih generacija postaje ključno za dugoročnu održivost jer oni donose sveže perspektive i energiju potrebnu za sistemske promene.

Načini učešća i konkretne akcije

Svetski dan zaštite životne sredine pruža brojne mogućnosti za aktivno učešće građana u zaštiti planete. Bez obzira na to da li se radi o studentima, nastavnicima, roditeljima, umetnicima ili preduzetnicima, postoji mnogo načina da se pridruže pokretu za životnu sredinu.

Organizovanje ili učešće u lokalnim akcijama čišćenja predstavlja jedan od najdirektnih načina doprinosa. Ove aktivnosti ne samo da čiste lokalne sredine već i podižu svest zajednice o problemu otpada. Prelazak na proizvode za višekratnu upotrebu i izbegavanje plastike za jednokratnu upotrebu predstavlja svakodnevnu praksu koja može značajno smanjiti individualni ekološki otisak.

Organizovanje takmičenja u pravljenju postera sa ovogodišnjom temom može angažovati kreativnu energiju zajednice, posebno mladih ljudi. Deljenje informativnog sadržaja na društvenim mrežama sa hashtagovima poput #BeatPlasticPollution i #WorldEnvironmentDay2025 pomaže u širenju svesti i mobilizaciji većeg broja ljudi

Podrška ekološki odgovornim preduzećima i zagovaranje održivih pakovanja predstavljaju ekonomske načine uticaja na tržište. Potrošači svojim izborima mogu da usmere industriju ka održivijim praksama. Edukacija zajednice o važnosti recikliranja, kompostiranja i smanjenja potrošnje takođe igra ključnu ulogu u stvaranju dugoročnih promena.

Poziv na delovanje društva

Svetski dan zaštite životne sredine 2025. predstavlja više od običnog datuma u kalendaru – to je poziv na akciju koji zahteva hitnu pažnju i delovanje svih slojeva društva. Sa Republikom Korejom na čelu globalne inicijative i temom „Pobedimo plastično zagađenje“ koja usmerava napore, ova godina je postavljena da bude prekretnica u borbi za svet bez plastičnog otpada i održivu budućnost.

Korišćenje ove prilike za razmišljanje, angažovanje i delovanje ne sme biti ograničeno na jedan dan, već mora postati svakodnevna praksa. Kada štitimo životnu sredinu, štitimo i sebe. Kolektivno delovanje na globalnom nivou je potrebno da se spreči dalje propadanje ekosistema i očuva priroda za buduće generacije.

Svaki pojedinac ima ulogu u ovoj misiji, bilo kroz manje svakodnevne promene ili veće sistemske inicijative. Planeta zahteva hitno delovanje, a Svetski dan zaštite životne sredine predstavlja savršen trenutak za početak tog neophodnog procesa transformacije ka održivom načinu života.

Svetski dan bicikla – Priznavanje održivog transporta i zdravog načina života

Svetski dan bicikla, koji se obeležava 3. juna svake godine, predstavlja važno priznanje Ujedinjenih nacija jednom od najjednostavnijih, ali i najrevolucionarnijih pronalazaka u istoriji čovečanstva. Ovaj dan ne samo da slavi bicikl kao prevozno sredstvo, već i naglašava njegovu ulogu u promociji održivog razvoja, zdravog načina života i socijalne inkluzije. Ustanovljen 2018. godine kroz rezoluciju Generalne skupštine UN, ovaj dan predstavlja kulminaciju dvovekovne evolucije bicikla od jednostavne „mašine za hodanje“ do simbola ekološke svesti i društvenog napretka.

Istorijski kontekst i osnivanje Svetskog dana bicikla

Svetski dan bicikla nastao je kao rezultat kampanje koju je pokrenuo profesor Leszek Sibilski, poljski društveni naučnik koji radi u Sjedinjenim Američkim Državama. Tokom aprila 2018. godine, Generalna skupština Ujedinjenih nacija donela je rezoluciju kojom se 3. jun proglašava Svetskim danom bicikla, priznajući „jedinstvenost, dugovečnost i svestranost bicikla, koji se koristi već dva veka“. Ova rezolucija je usvojena konsenzusom svih 193 države članice UN, što pokazuje univerzalno prihvatanje značaja bicikla u savremenom svetu.

Istorijski koreni bicikla

Istorija bicikla seže u ranu 19. veku kada je Karl fon Drais uveo svoju „Laufmaschine“ – mašinu za hodanje. Ovaj nemački pronalazač je 12. juna 1817. godine u Manhajmu predstavio građanima svoj najnoviji pronalazak: drveni okvir sa dva točka na kojem se vozilo bez ikakve pomoći konja. Na tom letnje dan, Drais je sa svojom „mašinom za trčanje“ prešao skoro 15 kilometara dugačku distancu za samo jedan sat, što je bilo brže od poštanske kočije.

Značajan preokret u evoluciji bicikla dogodio se 1839. godine kada je Kirkpatrik Makmilan dodao pedale na zadnji točak. Kasnije su braća Pjer i Ernest Miško uveli „velocipede“, koji je imao pedale na prednjem točku i bio poznat kao „boneshaker“. Francuzi su na kraju dali naziv „bicikl“ ovom prevoznom sredstvu.

Značaj bicikla u kontekstu održivog razvoja – Ekološki aspekti i borba protiv klimatskih promena

Bicikl predstavlja jedan od najčišćih i najekološkijih načina transporta dostupnih čovečanstvu. Prema procenama nemačkog Ministarstva transporta, moglo bi se uštedeti 7,5 miliona tona CO2 godišnje ako bi se bicikl koristio umesto automobila za 30 posto gradskih putovanja kraćih od šest kilometara. Ova činjenica postaje još značajnija kada se uzme u obzir da je oko polovine svih unutargradskih putovanja automobilom kraće od pet kilometara.

Rezolucija UN naglašava da bicikl predstavlja „simbol održivog transporta i prenosi pozitivnu poruku za podsticanje održive potrošnje i proizvodnje, te ima pozitivan uticaj na klimu“. Ovakav pristup odražava rastući globalni fokus na smanjenje ugljeničnog otiska i prelazak na zeleniji način života. Bicikl ne zahteva fosilna goriva, ne proizvodi emisije štetnih gasova i minimalno utiče na životnu sredinu tokom proizvodnje i korišćenja.

Socijalni i zdravstveni benefiti

Ujedinjene nacije prepoznaju da bicikl „podstiče kreativnost i socijalnu angažovanost i daje korisniku neposrednu svest o lokalnoj sredini“. Ova karakteristika bicikla čini ga više od običnog prevoznog sredstva – on postaje alat za društvenu koheziju i kulturnu razmenu. Bicikl omogućava ljudima da se kreću kroz svoje zajednice brzinom koja im omogućava interakciju sa okruženjem i drugim ljudima na način koji nije moguć u zatvorenim automobilima.

Svetska zdravstvena organizacija je 2008. godine prepoznala bicikl kao sredstvo za jačanje obrazovanja, promociju zdravlja i olakšavanje socijalne inkluzije i kulture mira. Bicikliranje predstavlja izuzetnu formu fizičke aktivnosti koja doprinosi kardiovaskularnom zdravlju, jačanju mišića i poboljšanju mentalne kondicije. Dodatno, Svetski dan bicikla sada se povezuje sa promocijom zdravog načina života za osobe sa dijabetesom tipa 1 i tipa 2.

Bicikl kao instrument društvenog napretka

Rezolucija UN ističe da bicikl „podstiče toleranciju, međusobno razumevanje i poštovanje te olakšava socijalnu inkluziju i kulturu mira“. Ova karakteristika bicikla posebno je važna u kontekstu globalnih nastojanja za smanjenjem nejednakosti i promocijom ljudskih prava. Bicikl je dostupan širokom spektru populacije bez obzira na ekonomski status, što ga čini demokratskim prevoznim sredstvom.

Tokom 20. veka, bicikli su značajno doprineli pokretu za oslobađanje žena, omogućavajući im veću mobilnost i nezavisnost. Ovaj istorijski značaj nastavlja se i danas, posebno u zemljama u razvoju gde bicikl često predstavlja primarno prevozno sredstvo za žene koje se kreću između kuće, posla i obrazovnih ustanova.

Pristup obrazovanju i zdravstvenoj zaštiti

UN prepoznaje da „bicikl može da služi kao alat za razvoj i kao sredstvo ne samo transporta već i pristupa obrazovanju, zdravstvenoj zaštiti i sportu“. U mnogim ruralnim oblastima širom sveta, bicikl predstavlja jedinu praktičnu opciju za pristup osnovnim službama. Deca mogu da koriste bicikle za dolazak u školu na većim udaljenostima, dok zdravstveni radnici mogu da koriste bicikle za posećivanje pacijenata u udaljenim zajednicama.

Ovaj aspekt bicikla posebno je relevantan u kontekstu Ciljeva održivog razvoja UN, koji ističu važnost obezbeđivanja kvalitetnog obrazovanja i pristupa zdravstvenoj zaštiti za sve. Bicikl predstavlja cost-effective rešenje koje može značajno doprineti ostvarivanju ovih ciljeva u resursno ograničenim sredinama.

Savremeni izazovi i mogućnosti

UN podstiče države članice da „posvete posebnu pažnju biciklu u međusektorskim strategijama razvoja i da uključe bicikl u međunarodne, regionalne, nacionalne i subnacionalne politike i programe razvoja“. Ovaj pristup zahteva fundamentalnu promenu u načinu kako gradovi planiraju svoju infrastrukturu i saobraćajne politike.

Moderna urbanistička praksa sve više prepoznaje potrebu za integrisanim pristupom koji uključuje bezbedne biciklističke staze, sistem za iznajmljivanje bicikala i politike koje favorizuju nemotorni transport. Ovakve inicijative ne samo da smanjuju saobraćajne gužve i zagađenje vazduha, već i doprinose stvaranju zdravijih i livabilnijih gradova.

Tehnološki napredak i inovacije

Savremeni razvoj biciklističke tehnologije, uključujući električne bicikle i pametne sisteme za praćenje, proširuje mogućnosti korišćenja bicikla u različitim kontekstima. Električni bicikli omogućavaju stariji populaciji i osobama sa fizičkim ograničenjima da uživaju u benefitima bicikliranja, dok pametni sistemi za iznajmljivanje čine bicikle dostupnijim u urbanim sredinama.

Bezbednost saobraćaja kao prioritet

UN takođe podstiče nacije da „poboljšaju bezbednost saobraćaja i integrišu je u planiranje i dizajniranje infrastrukture održive mobilnosti i transporta“. Bezbednost biciklista ostaje ključni izazov u mnogim gradovima širom sveta, gde infrastruktura još uvek nije prilagođena potrebama nemotornih korisnika saobraćaja.

Rešavanje ovog izazova zahteva holističkih pristup koji uključuje edukaciju svih učesnika u saobraćaju, poboljšanje infrastrukture i implementaciju zakonskih okvira koji štite prava biciklista. Zemlje koje su uspešno implementirale ovakve mere, poput Holandije i Danske, pokazuju da je moguće stvoriti saobraćajnu kulturu u kojoj biciklisti mogu bezbedno da se kreću.

Zaključak

Svetski dan bicikla simbolizuje našu kolektivnu težnju ka održivoj budućnosti u kojoj tehnologija služi kako čovečanstvu tako i planeti. Kroz priznavanje „jedinstvenosti, dugovečnosti i svestranosti“ bicikla, Ujedinjene nacije su postavile temelj za globalnu diskusiju o tome kako možemo reorganizovati naše gradove, politike i načine života oko principa održivosti i inkluzije.

Dva veka nakon što je Karl fon Drais prvi put projurio ulicama Manhajma na svojoj „mašini za hodanje“, bicikl i dalje predstavlja jedno od najelegantnijih rešenja za osnovne ljudske potrebe za mobilnošću, zdravljem i povezanošću sa zajednicom. Kako se suočavamo sa rastućim izazovima klimatskih promena, urbanizacije i zdravstvenih kriza, bicikl nudi konkretno i dostupno rešenje koje može doprineti stvaranju pravednije i održivije budućnosti za sve.

Proslava Svetskog dana bicikla 3. juna svake godine treba da nas podseti na potencijal koji se krije u jednostavnim rešenjima i na važnost čuvanja onih aspekata tehnologije koji promovišu ljudsko blagostanje i ekološku odgovornost. U vremenu kada tragamo za putevima iz globalnih kriza, bicikl nam pokazuje da ponekad najsnažnije rešenje može biti i najjednostavnije.

Neiskorišćeni potencijal i ekološke posledice

Svake nedelje, prosečan zaposleni u kancelarijama baci dovoljnu količinu otpada od hrane da generiše energiju potrebnu za punjenje mobilnog telefona 13 puta. Ova zaboravljena resursna kriza ne samo da doprinosi globalnom zagrevanju već otkriva sistematske propuste u upravljanju otpadom u modernim radnim okruženjima. U Srbiji, gde se godišnje baci oko 247.000 tona jestive hrane, kancelarije predstavljaju značajan deo problema – ali i ključnu priliku za promene.

Globalni i lokalni razmeri kancelarijskog otpada

Prema podacima Ujedinjenih nacija, jedna petina hrane proizvedene za ljudsku potrošnju nestaje kroz gubitke ili otpad, što dnevno iznosi milijardu obroka. U kancelarijskom kontekstu, ova brojka dobija konkretne oblike: nepojedene sendviče, ostaci ručkova, voće koje propada u zajedničkim frižiderima. Istraživanje kompanije Biffa u Velikoj Britaniji otkrilo je da gotovo polovina zaposlenih baci deo svog ručka svakog meseca, pri čemu se 45% otpada sastoji od nejestivih delova poput kore banane ili ljuštura jaja.

U Srbiji, situacija je posebno alarmantna s obzirom da se 99% otpada od hrane završava na deponijama, gde anaerobnim raspadom generiše metan – gas 28 puta potentniji od CO₂ u pogledu globalnog zagrevanja. Procene pokazuju da samo u domaćem ugostiteljskom sektoru godišnje nastane 40.000 tona otpada, što ukazuje na to da kancelarije u zemlji verovatno doprinose sa hiljadama tona dodatnog otpada.

Energijski potencijal neiskorišćene hrane

Ključno rešenje leži u tehnologijama poput anaerobne digestije, procesa kojim se organski otpad razlaže bez prisustva kiseonika, proizvodeći biogas bogat metanom. Svaka kanta od 10 litara (4 kg) otpada od hrane može da proizvede dovoljno energije za generisanje 2,75 kg uštede CO₂ emisija u odnosu na deponovanje. U praksi, ovo znači da bi godišnji otpad od hrane jednog zaposlenog mogao da napuni mobilni telefon preko 600 puta – dovoljno za mesec dnevne upotrebe uredske opreme.

Međutim, samo 12% radnika u Britaniji veruje da se njihov otpad od hrane reciklira kroz anaerobnu digestiju, što ukazuje na sistematski nedostatak infrastrukture i svesti. U Srbiji, odsustvo posebnih kontejnera za biološki razgradivi otpad u 40% kancelarija dodatno otežava efikasno upravljanje.

Posledice po životnu sredinu i ekonomiju

Otpad od hrane ne predstavlje samo gubitak energijskog potencijala – njegovo deponovanje direktno doprinosi klimatskim promenama. Globalno, hrana koja završi na deponijama generiše 9,3 milijardi tona CO₂ ekvivalenata godišnje, što je približno jednako ukupnim emisijama SAD i EU zajedno. U Srbiji, deponovanje hrane godišnje oslobađa 28.000 tona CO₂ ekvivalenata, što je ekvivalentno emisijama od 6.000 automobila.

Ekonomski gledano, svaka tona otpada od hrane u kancelarijama predstavlja gubitak od oko 300 evra u Srbiji, računajući troškove proizvodnje, transporta i zbrinjavanja. Na nacionalnom nivou, ovo iznosi desetine miliona evra godišnje koje bi mogle biti usmerene u održive inicijative.

Psihološki i organizacioni faktori

Istraživanja pokazuju da 77% zaposlenih zabrinjava uticaj otpada od hrane na životnu sredinu, ali samo 18% je zadovoljno opcijama za reciklažu na radnom mestu. Ovaj jaz između želje i realnosti delimično se može objasniti organizacionim barijerama:

• Prevelike porcije: 25% ispitanika navodi da standardne porcije u kafeterijama prevazilaze njihove potrebe.
• Nepredvidivi rasporedi: 30% otpada nastaje zbog iznenadnih promena planova ili hitnih zadataka.
• Kvalitet hrane: 28% radnika baci hranu zbog lošeg ukusa ili svežine.

U Srbiji, nedostatak zamrzivača u 63% kancelarija onemogućava čuvanje viškova, dok odsustvo „zajedničkih polica“ za razmenu hrane doprinosi individualnom otpadu.

Regulatorni okvir i buduće obaveze

Dok Velika Britanija uvodi Zakon o jednostavnijem recikliranju od marta 2025. godine, koji obavezuje sve kompanije sa preko 10 zaposlenih na odvajanje hrane od opšteg otpada, Srbija još uvek nema sličnu regulatornu osnovu. Međutim, projekat Odgovorno upravljanje otpadom od hrane u Srbiji teži ka postizanju ciljeva SDG 12.3, smanjenju otpada za 50% do 2030. godine.

Ključni koraci ka ovom cilju uključuju:

1. Edukaciju zaposlenih: Organizovanje radionica o energetskom potencijalu otpada.
2. Redizajn porcija: Saradnja sa dobavljačima hrane za prilagođene količine.
3. Infrastrukturnu obnovu: Uvođenje posebnih kontejnera za biološki otpad u svim kancelarijskim zgradama.

Primer dobre prakse

Kompanija Biffa u Britaniji demonstrira kako anaerobna digestija može transformisati otpad u energiju: njihova postrojenja godišnje prerade 1,3 miliona tona otpada, generišući dovoljno struje za 50.000 domova.

Put ka održivijim kancelarijama

Da bi se ostvarila transformacija, neophodno je:

• Implementirati pametne kontejnere sa senzorima koji prate količinu otpada i automatski obaveštavaju o potrebi prikupljanja.
• Uvesti bonus sisteme za timove koji postignu redukciju otpada.
• Kreirati platforme za razmenu viškova hrane između kancelarija i lokalnih zajednica.

Male promene u praksama odlaganja mogu imati kaskadne pozitivne efekte – od smanjenja emisija do stvaranja novih zelenih poslova. U Srbiji, ostvarivanje ovog potencijala zahteva sinergiju između privatnog sektora, lokalnih vlasti i ekoloških organizacija. Samo kroz kolektivnu svest i tehničke inovacije moguće je pretvoriti kancelarijske kante sa otpadom u izvore čiste energije.

Sinergija tehnologije, zajednice i prirode

Međunarodni dan biodiverziteta, koji se obeležava 22. maja, predstavlja ključan trenutak za refleksiju o ulozi ljudskog društva u očuvanju prirodne ravnoteže. U skladu sa temom „Harmonija sa prirodom i ciljevi održivog razvoja“, ovogodišnje obeležavanje naglašava neophodnost integracije naučnih dostignuća, tehnoloških inovacija i zajedničkih akcija. Kao što ističe Akademski centar za zaštitu životne sredine i održivi razvoj u Novom Sadu, održivost se ne može postići bez aktivnog učešća svih društvenih sektora. U kontekstu digitalne transformacije, alatima poput AI-a i senzorskih mreža otvaraju se nove mogućnosti za praćenje ekosistema i upravljanje resursima, što direktno doprinosti ciljevima agende 2030.

Digitalna inovacija u službi biodiverziteta

Tehnološki alati za monitoring ekosistema

Primena veštačke inteligencije i satelitskih tehnologija revolucionisala je način praćenja ugroženih vrsta. U Srbiji, projekti poput onih koje sprovodi Udruženje Čepom do osmeha koriste digitalne platforme (eko heroj platforma) za mapiranje reciklažnih tačaka, istovremeno podižući svest o održivoj potrošnji. Senzori postavljeni u zaštićenim područjima, poput Fruške gore ili Stare planine, omogućavaju u stvarnom vremenu praćenje parametara vazduha i vode, što je ključno za brzo reagovanje na zagađenje.

Blockchain u zaštiti genetskih resursa

Primena blockchain tehnologije u praćenju lanaca snabdevanja postaje sve važnija u borbi protiv ilegalne trgovine ugroženim vrstama. Platforme zasnovane na distribuiranoj knjizi omogućavaju proveru porekla drveta, biljaka ili životinjskih proizvoda, što je posebno relevantno za zemlje sa bogatim šumskim resursima poput Srbije. Ova tehnologija takođe olakšava praćenje korišćenja genetskih resursa u skladu sa Nagoyim protokolom, osiguravajući pravednu raspodelu benefita.

Zajednica kao nosilac promena

Obrazovne inicijative i građanska nauka

Projekat Čepom do osmeha pokazuje kako se ekološke akcije mogu kombinovati sa socijalnom responsibilnošću. Sakupljanjem 1.400 tona plastičnih čepova, ovo udruženje je obezbedilo pomagala za decu sa invaliditetom, istovremeno edukujući javnost o principima cirkularne ekonomije. U Novom Sadu, Akademski centar organizuje radionice o permakulturi i urbanoj poljoprivredi, koristeći metode učenja kroz praksu koje privlače mlade generacije.

Lokalne zajednice i održiva poljoprivreda

Prema podacima sa portala aczor.rs, sve veći broj srpskih seljaka prelazi na organske metode proizvodnje, smanjujući upotrebu hemikalija koje ugrožavaju oprašivače. Primera radi, u Vojvodini se promoviše gajenje autohtonih sorti voća koje su prilagođene lokalnim klimatskim uslovima, čime se smanjuje potreba za veštačkim navodnjavanjem i đubrivima. Ove prakse ne samo što održavaju biodiverzitet već i povećavaju ekonomsku otpornost ruralnih zajednica.

Zdravlje planeta – zdravlje ljudi

Biodiverzitet kao temelj medicine

Preko 80% lekova u tradicionalnoj medicini potiče od biljnih vrsta, što naglašava direktnu vezu između očuvanja ekosistema i ljudskog zdravlja. U Srbiji, Institut za biološka istraživanja „Siniša Stanković“ aktivno proučava lekovita svojstva autohtonih biljaka, poput bele sleza ili kantariona, čije su antioksidativne sposobnosti potvrđene u laboratorijskim uslovima. Gubitak ovih vrsta značio bi nepopravljiv udarac za buduće farmaceutske inovacije.

Urbani ekosistemi i mentalno blagostanje

Istraživanja sprovedena u Novom Sadu pokazuju da prisustvo zelenih površina u gradovima smanjuje nivo stresa za 28% stanovnika. Akcije poput sadnje japanskih trešanji u gradskim parkovima ne samo što poboljšavaju estetiku već stvaraju staništa za ptice i oprašivače, demonstrirajući sinergiju između urbanog planiranja i očuvanja biodiverziteta.

Politike i saradnja za održivu budućnost

Integracija SDG ciljeva u nacionalne strategije

Srbija je 2009. godine usvojila Konvenciju o biološkoj raznovrsnosti, ali implementacija zahteva jaču intersektorsku saradnju. Portal aczor.rs ističe važnost uključivanja lokalnih zajednica u donošenje odluka, posebno u kontekstu planiranja infrastrukturnih projekata koji utiču na osetljive ekosisteme.

Međunarodna saradnja i transfer znanja

Kao kandidat za članstvo u EU, Srbija ima priliku da koristi fondove za zaštitu prirode. Saradnja sa zemljama regiona u očuvanju prekograničnih ekosistema, poput Đerdapske klisure, ključna je za održavanje migracionih puteva velikih sisara.

Rešenja su u našim rukama

Međunarodni dan biodiverziteta 2025. godine podseća nas da su rešenja za ekološke izazove u našim rukama – kroz kombinaciju tehnoloških inovacija, zajedničkih akcija i promene ličnih navika. Kao što pokazuje primer Čepom do osmeha, svaka plastična čepovina može biti simbol nade – i za decu sa posebnim potrebama, i za zdravlje planete. Digitalne platforme, od blockchaina do aplikacija za građansku nauku, postaju most između pojedinca i globalnih ciljeva, omogućavajući svakom od nas da doprinese očuvanju života na Zemlji.

U duhu misije aczor.rs, budućnost biodiverziteta leži u stvaranju mreže znanja gde će naučnici, političari, preduzetnici i građani zajednički raditi na održivim rešenjima. Harmonija sa prirodom nije luksuz – to je neophodan uslov za opstanak čovečanstva u vremenu kada svaka akcija, ma koliko mala, nosi težinu odluke o našoj zajedničkoj budućnosti.

Dobro zdravlje i blagostanje je temelj održivog razvoja i očuvanja prirodnih resursa.

Promocija zdravog načina života i očuvanje prirodnih resursa predstavljaju srž Trećeg cilja održivog razvoja Ujedinjenih nacija (SDG 3): „Dobro zdravlje i blagostanje“. Ovaj cilj je univerzalan, obuhvata sve uzraste i slojeve društva, i usmeren je na unapređenje zdravlja, produženje životnog veka i poboljšanje kvaliteta života kroz integrisane pristupe koji povezuju socijalne, ekonomske i ekološke aspekte razvoja. U ovom članku razmatramo globalne i lokalne izazove, kao i mogućnosti za unapređenje zdravlja kroz održivo upravljanje resursima, sa posebnim osvrtom na Srbiju i Novi Sad.

SDG 3 / Dobro zdravlje i blagostanje – globalni okvir

Šta podrazumeva SDG 3?

Treći cilj održivog razvoja ima za cilj da do 2030. godine obezbedi zdrav život i promoviše blagostanje za sve ljude, bez obzira na uzrast ili društveni status. SDG 3 obuhvata širok spektar prioriteta: od unapređenja reproduktivnog, materinskog i dečijeg zdravlja, preko prevencije i lečenja zaraznih i nezaraznih bolesti, do jačanja univerzalne zdravstvene zaštite, mentalnog zdravlja i pristupa kvalitetnim i pristupačnim lekovima i vakcinama.

Ovaj cilj je usko povezan sa drugim SDG-ovima, jer zdravlje ljudi zavisi od kvaliteta vode, hrane, vazduha, obrazovanja, jednakosti i sigurnosti životne sredine. Zdravstveni izazovi, kao što su pandemije, zagađenje, klimatske promene i siromaštvo, zahtevaju multisektorske odgovore i inovativne politike koje balansiraju ekonomski rast i zaštitu prirodnih resursa.

Ključni indikatori i globalni izazovi

Uprkos značajnom napretku u prethodnim decenijama – smanjenju smrtnosti dece, produženju životnog veka i boljoj kontroli zaraznih bolesti – svet se i dalje suočava sa ozbiljnim izazovima. Milioni ljudi umiru svake godine od bolesti koje se mogu sprečiti ili lečiti, dok su siromašne i marginalizovane zajednice najviše pogođene.

Ključni izazovi uključuju:

• Nedovoljnu pokrivenost zdravstvenim uslugama, posebno u ruralnim i siromašnim područjima.
• Povećanje broja nezaraznih bolesti (dijabetes, kardiovaskularne bolesti, rak) usled nezdravih životnih navika.
• Povezanost zdravlja sa degradacijom prirodnih resursa, zagađenjem vazduha, vode i zemljišta.
• Nedovoljnu prevenciju i promociju zdravlja, posebno među mladima i starijima.
• Povećanu izloženost stresu, mentalnim poremećajima i zavisnostima.

Povezanost zdravlja i očuvanja prirodnih resursa

Ekološki faktori kao determinante zdravlja

Zdravlje ljudi je neraskidivo povezano sa stanjem prirodnih resursa. Kvalitet vazduha, vode, zemljišta, kao i dostupnost zelenih površina, direktno utiču na učestalost bolesti, očekivani životni vek i opšte blagostanje stanovništva. Zagađenje vazduha, na primer, jedan je od vodećih uzroka prevremene smrti u svetu, dok kontaminirana voda doprinosi širenju zaraznih bolesti i hroničnim zdravstvenim problemima.

Očuvanje biodiverziteta i ekosistema doprinosi smanjenju rizika od zoonotskih bolesti (bolesti koje se prenose sa životinja na ljude), dok održivo upravljanje šumama, rekama i zemljištem obezbeđuje dugoročnu sigurnost hrane i vode, ali i psihofizičko zdravlje kroz rekreativne i kulturne vrednosti prirode.

Novi Sad i Srbija – primeri i potencijali za zdraviju budućnost

Novi Sad, kao jedan od najvažnijih urbanih i kulturnih centara u Srbiji, ima veliki potencijal da postane model održivog grada koji povezuje zdravlje ljudi sa zdravljem prirode. Grad poseduje brojne resurse koji mogu doprineti promociji zdravog načina života:

• Šetališta uz Dunav, Frušku goru, Kej, Kamenički park i druge zelene oaze koje podstiču fizičku aktivnost i mentalni odmor.
• Sve veći broj biciklističkih staza i inicijativa za korišćenje alternativnih prevoznih sredstava.
• Inicijative građana za urbano baštovanstvo i lokalnu proizvodnju zdrave hrane (npr. pijace sa domaćim proizvođačima).
• Rad različitih organizacija i udruženja koji spajaju ekologiju, obrazovanje i zdravlje – uključujući i aktivnosti koje sprovodi ACZOR.

U Srbiji postoji sve veće interesovanje za teme održivog razvoja, zdravlja i ekologije, ali je potrebno dodatno ulaganje u infrastrukturu, edukaciju i javne politike koje prepoznaju važnost prevencije i zdravog okruženja kao temelja zdravstvenog sistema.

Zagađenje vazduha u gradovima, neadekvatno upravljanje otpadom i sve češća upotreba pesticida u poljoprivredi predstavljaju izazove koje možemo prevazići samo zajedničkim delovanjem – kroz saradnju naučnih institucija, nevladinog sektora, lokalnih samouprava i samih građana.

ACZOR u akciji – lokalna rešenja za globalne ciljeve

Kao organizacija koja deluje upravo iz Novog Sada, Akademski centar za zaštitu životne sredine i održivi razvoj (ACZOR) se zalaže za stvaranje lokalnih rešenja koja odgovaraju na globalne izazove. Kroz radionice, publikacije, edukativne kampanje i terenske aktivnosti, ACZOR teži ka tome da Novi Sad postane grad u kojem su zdravlje i održivost svakodnevna praksa, a ne izuzetak.

Naš cilj je da kroz lokalne akcije doprinesemo ostvarivanju Cilja 3 – i da pokažemo kako Srbija, počevši od Novog Sada, može biti lider u spoju zdravlja i ekologije.

Promocija zdravog načina života

Zdrava ishrana i fizička aktivnost

Promocija zdravih životnih navika, kao što su uravnotežena ishrana i redovna fizička aktivnost, osnov je prevencije mnogih nezaraznih bolesti. Pristup kvalitetnoj i raznovrsnoj hrani, podrška lokalnim proizvođačima i edukacija o pravilnoj ishrani doprinose ne samo fizičkom zdravlju, već i održivosti lokalnih zajednica.

Fizička aktivnost, bilo kroz organizovane sportske aktivnosti, šetnje u prirodi ili svakodnevno kretanje, smanjuje rizik od gojaznosti, dijabetesa i depresije, jača imunitet i doprinosi mentalnom zdravlju. Urbanističko planiranje koje podstiče razvoj biciklističkih staza, parkova i rekreativnih zona ključno je za zdravlje građana, posebno u urbanim sredinama poput Novog Sada.

Mentalno zdravlje i blagostanje

Mentalno zdravlje postaje sve važnija tema u savremenom društvu, posebno u uslovima ubrzanog načina života, socijalne izolacije i ekonomske nesigurnosti. SDG 3 prepoznaje važnost prevencije, ranog prepoznavanja i dostupnosti usluga za mentalno zdravlje, kao i borbe protiv stigme i diskriminacije.

Ulaganje u mentalno zdravlje donosi višestruke koristi: povećava produktivnost, smanjuje troškove zdravstvene zaštite i doprinosi socijalnoj koheziji. U lokalnom kontekstu, razvoj savetovališta, podrška školama i radnim sredinama, kao i promocija zdravih međuljudskih odnosa, predstavljaju važne korake ka unapređenju blagostanja.

Očuvanje i održivo korišćenje resursa za zdravlje budućih generacija

Voda i sanitarni uslovi

Pristup bezbednoj vodi i sanitarnim uslovima osnov je javnog zdravlja. Neadekvatna infrastruktura, zagađenje i prekomerna eksploatacija vodnih resursa ugrožavaju zdravlje i povećavaju rizik od epidemija. Održivo upravljanje vodama podrazumeva racionalnu potrošnju, zaštitu izvorišta, tretman otpadnih voda i edukaciju stanovništva o značaju čiste vode.

Kvalitet vazduha

Zagađenje vazduha je jedan od vodećih ekoloških rizika po zdravlje u Srbiji i regionu. Glavni izvori zagađenja su saobraćaj, industrija i individualna ložišta. Dugotrajna izloženost povećava rizik od respiratornih, kardiovaskularnih i malignih bolesti, a najugroženiji su deca, stariji i hronični bolesnici.

Smanjenje emisija zagađujućih materija, unapređenje javnog prevoza, ozelenjavanje gradova i promocija čistih tehnologija predstavljaju ključne korake ka poboljšanju kvaliteta vazduha i zdravlja stanovništva. Monitoring i transparentno izveštavanje o kvalitetu vazduha omogućavaju građanima da donose informisane odluke i podstiču promene na nivou zajednice.

Zeleni prostori i biodiverzitet

Zeleni prostori u gradovima imaju višestruku ulogu: poboljšavaju kvalitet vazduha, smanjuju stres, podstiču fizičku aktivnost i jačaju zajedništvo. Očuvanje i širenje zelenih površina, sadnja drveća i zaštita prirodnih staništa doprinosi ne samo zdravlju ljudi, već i očuvanju biodiverziteta i ekološke ravnoteže.

U Novom Sadu, kao i u drugim urbanim sredinama, deficit zelenih površina predstavlja izazov, ali i priliku za inovativna rešenja kroz urbanu poljoprivredu, zelene krovove i zajedničke vrtove. Ove inicijative doprinose smanjenju efekta klimatskih promena, povećanju otpornosti zajednice i promociji zdravog načina života.

Integrisani pristup – Zdravlje u svim politikama

Multisektorska saradnja

Unapređenje zdravlja i blagostanja zahteva saradnju različitih sektora: zdravstva, obrazovanja, urbanizma, zaštite životne sredine, poljoprivrede i transporta. Samo integrisanim pristupom moguće je ostvariti sinergiju između promocije zdravlja i očuvanja prirodnih resursa, što je suština održivog razvoja.

Politike koje podstiču zdrav način života, smanjuju zagađenje i promovišu održivo korišćenje resursa doprinose ostvarivanju i drugih ciljeva održivog razvoja, kao što su smanjenje siromaštva, rodna ravnopravnost, kvalitetno obrazovanje i smanjenje nejednakosti.

Uloga zajednice i pojedinca

Svaka zajednica i svaki pojedinac imaju važnu ulogu u promociji zdravlja i očuvanju resursa. Edukacija, volontiranje, učešće u lokalnim inicijativama i odgovorno ponašanje prema okolini doprinose stvaranju zdravijeg i održivijeg društva. Aktivno uključivanje građana u donošenje odluka i praćenje sprovođenja politika jača poverenje i podstiče inovacije.

Dobro zdravlje i blagostanje nisu samo rezultat medicinskih intervencija, već i odraz načina na koji upravljamo prirodnim resursima, planiramo gradove, obrazujemo mlade i gradimo međuljudske odnose. Očuvanje zdravlja sadašnjih i budućih generacija zahteva holistički pristup koji povezuje ekonomski razvoj, socijalnu pravdu i zaštitu životne sredine. Implementacija SDG 3 u Srbiji i Novom Sadu predstavlja izazov, ali i priliku za inovacije, saradnju i izgradnju društva u kojem je zdravlje dostupno svima, a prirodni resursi očuvani za buduće generacije.

Svake godine, 15. maja, obeležavamo Dan borbe protiv klimatskih promena – dan koji nas podseća da je briga o planeti zajednički zadatak svih nas. Klimatske promene nisu samo daleka tema iz naučnih izveštaja, već stvarnost koja se sve više oseća i u našem svakodnevnom životu, u Novom Sadu, Srbiji i širom sveta.

Klimatske promene su tema koja se sve češće provlači kroz naslove, društvene mreže, pa čak i kroz svakodnevne razgovore uz kafu. I nije ni čudo – planeta nam šalje sve glasnije signale da je vreme da nešto preduzmemo. Zato i postoji Dan borbe protiv klimatskih promena, koji nas svake godine podseća da je vreme za akciju, ali i za malo optimizma.

Šta zapravo znači „borba protiv klimatskih promena“?

Ne radi se samo o velikim rešenjima i globalnim dogovorima na koje često pomislimo kad čujemo ovu frazu. Da, važno je što države usvajaju zelene politike, ulažu u obnovljive izvore energije i rade na smanjenju zagađenja. Ali prava promena počinje od nas – od malih, svakodnevnih odluka koje, kada se saberu, mogu napraviti ogromnu razliku.

Digitalna transformacija u službi ekologije

Na aczor.rs često govorimo o digitalnoj transformaciji, ali možda niste znali koliko tehnologija može pomoći i u očuvanju životne sredine. Pametni uređaji, aplikacije za praćenje potrošnje energije, digitalizacija poslovanja – sve to može značajno smanjiti naš ekološki otisak. Digitalno i zeleno idu ruku pod ruku!

Klimatske promene u Srbiji i Novom Sadu – šta nas pogađa?

Srbija se suočava sa sve češćim i intenzivnijim vremenskim nepogodama – od dugotrajnih suša do naglih poplava i toplih talasa. Prošlog leta, na primer, Beograd je zabeležio čak 45 tropskih dana, dok su u Nišu i Dimitrovgradu temperature dostizale i do 39 stepeni. Ovakve promene utiču na poljoprivredu, zdravlje ljudi i svakodnevni život, a Novi Sad nije izuzetak.

Naša zemlja je već sada zagrejana za oko 1,8 stepeni u odnosu na predindustrijsko doba, što je više od globalnog proseka. To znači da moramo brzo i odlučno delovati kako bismo smanjili štetu i prilagodili se novim uslovima.

Upravo zato su gradski parkovi u Novom Sadu prava oaza i spas od gradske vreve i sve jačih vrućina. Dunavski park, smešten u srcu grada, spomenik je prirode i omiljeno mesto gde se ljudi okupljaju da naprave predah, prošetaju ili uživaju u zelenilu. Sa više od 250 biljnih vrsta i brojnim retkim drvećem, ovaj park je prava pluća Novog Sada, koja nas štite od betonske vrućine i zagađenja. Tu su i Futoški i Limanski park, kao i mnogi manji zeleni kutci koji čine grad prijatnijim i zdravijim mestom za život.

Ovi parkovi nisu samo lepa mesta za odmor – oni su važan deo borbe protiv klimatskih promena jer pomažu u snižavanju temperature u gradu, pročišćavanju vazduha i očuvanju biodiverziteta. Zato je važno da ih čuvamo i negujemo, jer su oni naša zelena budućnost.

Srbija kao primer u regionu

Srbija je napravila značajne korake u borbi protiv klimatskih promena. Kao prva zemlja u regionu, usvojila je Prvi dvogodišnji izveštaj o transparentnosti prema međunarodnim obavezama, što pokazuje posvećenost i odgovornost u ovom važnom pitanju. Takođe, država dobija značajna sredstva za unapređenje kvaliteta života kroz bolje politike i kapacitete za borbu protiv klimatskih promena.

Evropska unija podržava Srbiju u prelasku na čistu ekonomiju i zelenu tranziciju, što je prilika za našu zemlju da se razvija na održiv način i da zaštiti svoje prirodne resurse.

Kako možemo svi doprineti?

Borba protiv klimatskih promena nije samo posao vlasti ili stručnjaka – ona počinje kod svakog od nas. Evo nekoliko stvari koje možemo svi da uradimo:

• Štednja energije u domaćinstvu – gasite svetla i uređaje kada nisu potrebni.
• Koristite bicikl, pešačite ili koristite javni prevoz kad god je moguće.
• Reciklirajte i smanjite upotrebu plastike.
• Kupujte lokalno i sezonsko voće i povrće.
• Uključite se u lokalne akcije pošumljavanja i čišćenja.

U Novom Sadu, kao i u drugim gradovima, sve je više inicijativa koje podstiču zelene navike i brigu o životnoj sredini. Svaka mala promena u našim navikama doprinosi očuvanju naše planete.

Budućnost je u našim rukama

Klimatske promene su izazov koji ne poznaje granice, ali ni naša odgovornost ne sme imati granice. Dan borbe protiv klimatskih promena je prilika da se podsetimo da je planeta naša zajednička kuća i da je moramo čuvati za sebe i za buduće generacije.

Zajedno, kao građani Novog Sada i Srbije, možemo napraviti razliku. Nije potrebno da budemo savršeni, već da budemo svesni i spremni na akciju. Jer, kada brinemo o planeti, brinemo i o sebi.