Dobro zdravlje i blagostanje

Dobro zdravlje i blagostanje je temelj održivog razvoja i očuvanja prirodnih resursa.

Promocija zdravog načina života i očuvanje prirodnih resursa predstavljaju srž Trećeg cilja održivog razvoja Ujedinjenih nacija (SDG 3): „Dobro zdravlje i blagostanje“. Ovaj cilj je univerzalan, obuhvata sve uzraste i slojeve društva, i usmeren je na unapređenje zdravlja, produženje životnog veka i poboljšanje kvaliteta života kroz integrisane pristupe koji povezuju socijalne, ekonomske i ekološke aspekte razvoja. U ovom članku razmatramo globalne i lokalne izazove, kao i mogućnosti za unapređenje zdravlja kroz održivo upravljanje resursima, sa posebnim osvrtom na Srbiju i Novi Sad.

SDG 3 / Dobro zdravlje i blagostanje – globalni okvir

Šta podrazumeva SDG 3?

Treći cilj održivog razvoja ima za cilj da do 2030. godine obezbedi zdrav život i promoviše blagostanje za sve ljude, bez obzira na uzrast ili društveni status. SDG 3 obuhvata širok spektar prioriteta: od unapređenja reproduktivnog, materinskog i dečijeg zdravlja, preko prevencije i lečenja zaraznih i nezaraznih bolesti, do jačanja univerzalne zdravstvene zaštite, mentalnog zdravlja i pristupa kvalitetnim i pristupačnim lekovima i vakcinama.

Ovaj cilj je usko povezan sa drugim SDG-ovima, jer zdravlje ljudi zavisi od kvaliteta vode, hrane, vazduha, obrazovanja, jednakosti i sigurnosti životne sredine. Zdravstveni izazovi, kao što su pandemije, zagađenje, klimatske promene i siromaštvo, zahtevaju multisektorske odgovore i inovativne politike koje balansiraju ekonomski rast i zaštitu prirodnih resursa.

Ključni indikatori i globalni izazovi

Uprkos značajnom napretku u prethodnim decenijama – smanjenju smrtnosti dece, produženju životnog veka i boljoj kontroli zaraznih bolesti – svet se i dalje suočava sa ozbiljnim izazovima. Milioni ljudi umiru svake godine od bolesti koje se mogu sprečiti ili lečiti, dok su siromašne i marginalizovane zajednice najviše pogođene.

Ključni izazovi uključuju:

• Nedovoljnu pokrivenost zdravstvenim uslugama, posebno u ruralnim i siromašnim područjima.
• Povećanje broja nezaraznih bolesti (dijabetes, kardiovaskularne bolesti, rak) usled nezdravih životnih navika.
• Povezanost zdravlja sa degradacijom prirodnih resursa, zagađenjem vazduha, vode i zemljišta.
• Nedovoljnu prevenciju i promociju zdravlja, posebno među mladima i starijima.
• Povećanu izloženost stresu, mentalnim poremećajima i zavisnostima.

Povezanost zdravlja i očuvanja prirodnih resursa

Ekološki faktori kao determinante zdravlja

Zdravlje ljudi je neraskidivo povezano sa stanjem prirodnih resursa. Kvalitet vazduha, vode, zemljišta, kao i dostupnost zelenih površina, direktno utiču na učestalost bolesti, očekivani životni vek i opšte blagostanje stanovništva. Zagađenje vazduha, na primer, jedan je od vodećih uzroka prevremene smrti u svetu, dok kontaminirana voda doprinosi širenju zaraznih bolesti i hroničnim zdravstvenim problemima.

Očuvanje biodiverziteta i ekosistema doprinosi smanjenju rizika od zoonotskih bolesti (bolesti koje se prenose sa životinja na ljude), dok održivo upravljanje šumama, rekama i zemljištem obezbeđuje dugoročnu sigurnost hrane i vode, ali i psihofizičko zdravlje kroz rekreativne i kulturne vrednosti prirode.

Novi Sad i Srbija – primeri i potencijali za zdraviju budućnost

Novi Sad, kao jedan od najvažnijih urbanih i kulturnih centara u Srbiji, ima veliki potencijal da postane model održivog grada koji povezuje zdravlje ljudi sa zdravljem prirode. Grad poseduje brojne resurse koji mogu doprineti promociji zdravog načina života:

• Šetališta uz Dunav, Frušku goru, Kej, Kamenički park i druge zelene oaze koje podstiču fizičku aktivnost i mentalni odmor.
• Sve veći broj biciklističkih staza i inicijativa za korišćenje alternativnih prevoznih sredstava.
• Inicijative građana za urbano baštovanstvo i lokalnu proizvodnju zdrave hrane (npr. pijace sa domaćim proizvođačima).
• Rad različitih organizacija i udruženja koji spajaju ekologiju, obrazovanje i zdravlje – uključujući i aktivnosti koje sprovodi ACZOR.

U Srbiji postoji sve veće interesovanje za teme održivog razvoja, zdravlja i ekologije, ali je potrebno dodatno ulaganje u infrastrukturu, edukaciju i javne politike koje prepoznaju važnost prevencije i zdravog okruženja kao temelja zdravstvenog sistema.

Zagađenje vazduha u gradovima, neadekvatno upravljanje otpadom i sve češća upotreba pesticida u poljoprivredi predstavljaju izazove koje možemo prevazići samo zajedničkim delovanjem – kroz saradnju naučnih institucija, nevladinog sektora, lokalnih samouprava i samih građana.

ACZOR u akciji – lokalna rešenja za globalne ciljeve

Kao organizacija koja deluje upravo iz Novog Sada, Akademski centar za zaštitu životne sredine i održivi razvoj (ACZOR) se zalaže za stvaranje lokalnih rešenja koja odgovaraju na globalne izazove. Kroz radionice, publikacije, edukativne kampanje i terenske aktivnosti, ACZOR teži ka tome da Novi Sad postane grad u kojem su zdravlje i održivost svakodnevna praksa, a ne izuzetak.

Naš cilj je da kroz lokalne akcije doprinesemo ostvarivanju Cilja 3 – i da pokažemo kako Srbija, počevši od Novog Sada, može biti lider u spoju zdravlja i ekologije.

Promocija zdravog načina života

Zdrava ishrana i fizička aktivnost

Promocija zdravih životnih navika, kao što su uravnotežena ishrana i redovna fizička aktivnost, osnov je prevencije mnogih nezaraznih bolesti. Pristup kvalitetnoj i raznovrsnoj hrani, podrška lokalnim proizvođačima i edukacija o pravilnoj ishrani doprinose ne samo fizičkom zdravlju, već i održivosti lokalnih zajednica.

Fizička aktivnost, bilo kroz organizovane sportske aktivnosti, šetnje u prirodi ili svakodnevno kretanje, smanjuje rizik od gojaznosti, dijabetesa i depresije, jača imunitet i doprinosi mentalnom zdravlju. Urbanističko planiranje koje podstiče razvoj biciklističkih staza, parkova i rekreativnih zona ključno je za zdravlje građana, posebno u urbanim sredinama poput Novog Sada.

Mentalno zdravlje i blagostanje

Mentalno zdravlje postaje sve važnija tema u savremenom društvu, posebno u uslovima ubrzanog načina života, socijalne izolacije i ekonomske nesigurnosti. SDG 3 prepoznaje važnost prevencije, ranog prepoznavanja i dostupnosti usluga za mentalno zdravlje, kao i borbe protiv stigme i diskriminacije.

Ulaganje u mentalno zdravlje donosi višestruke koristi: povećava produktivnost, smanjuje troškove zdravstvene zaštite i doprinosi socijalnoj koheziji. U lokalnom kontekstu, razvoj savetovališta, podrška školama i radnim sredinama, kao i promocija zdravih međuljudskih odnosa, predstavljaju važne korake ka unapređenju blagostanja.

Očuvanje i održivo korišćenje resursa za zdravlje budućih generacija

Voda i sanitarni uslovi

Pristup bezbednoj vodi i sanitarnim uslovima osnov je javnog zdravlja. Neadekvatna infrastruktura, zagađenje i prekomerna eksploatacija vodnih resursa ugrožavaju zdravlje i povećavaju rizik od epidemija. Održivo upravljanje vodama podrazumeva racionalnu potrošnju, zaštitu izvorišta, tretman otpadnih voda i edukaciju stanovništva o značaju čiste vode.

Kvalitet vazduha

Zagađenje vazduha je jedan od vodećih ekoloških rizika po zdravlje u Srbiji i regionu. Glavni izvori zagađenja su saobraćaj, industrija i individualna ložišta. Dugotrajna izloženost povećava rizik od respiratornih, kardiovaskularnih i malignih bolesti, a najugroženiji su deca, stariji i hronični bolesnici.

Smanjenje emisija zagađujućih materija, unapređenje javnog prevoza, ozelenjavanje gradova i promocija čistih tehnologija predstavljaju ključne korake ka poboljšanju kvaliteta vazduha i zdravlja stanovništva. Monitoring i transparentno izveštavanje o kvalitetu vazduha omogućavaju građanima da donose informisane odluke i podstiču promene na nivou zajednice.

Zeleni prostori i biodiverzitet

Zeleni prostori u gradovima imaju višestruku ulogu: poboljšavaju kvalitet vazduha, smanjuju stres, podstiču fizičku aktivnost i jačaju zajedništvo. Očuvanje i širenje zelenih površina, sadnja drveća i zaštita prirodnih staništa doprinosi ne samo zdravlju ljudi, već i očuvanju biodiverziteta i ekološke ravnoteže.

U Novom Sadu, kao i u drugim urbanim sredinama, deficit zelenih površina predstavlja izazov, ali i priliku za inovativna rešenja kroz urbanu poljoprivredu, zelene krovove i zajedničke vrtove. Ove inicijative doprinose smanjenju efekta klimatskih promena, povećanju otpornosti zajednice i promociji zdravog načina života.

Integrisani pristup – Zdravlje u svim politikama

Multisektorska saradnja

Unapređenje zdravlja i blagostanja zahteva saradnju različitih sektora: zdravstva, obrazovanja, urbanizma, zaštite životne sredine, poljoprivrede i transporta. Samo integrisanim pristupom moguće je ostvariti sinergiju između promocije zdravlja i očuvanja prirodnih resursa, što je suština održivog razvoja.

Politike koje podstiču zdrav način života, smanjuju zagađenje i promovišu održivo korišćenje resursa doprinose ostvarivanju i drugih ciljeva održivog razvoja, kao što su smanjenje siromaštva, rodna ravnopravnost, kvalitetno obrazovanje i smanjenje nejednakosti.

Uloga zajednice i pojedinca

Svaka zajednica i svaki pojedinac imaju važnu ulogu u promociji zdravlja i očuvanju resursa. Edukacija, volontiranje, učešće u lokalnim inicijativama i odgovorno ponašanje prema okolini doprinose stvaranju zdravijeg i održivijeg društva. Aktivno uključivanje građana u donošenje odluka i praćenje sprovođenja politika jača poverenje i podstiče inovacije.

Dobro zdravlje i blagostanje nisu samo rezultat medicinskih intervencija, već i odraz načina na koji upravljamo prirodnim resursima, planiramo gradove, obrazujemo mlade i gradimo međuljudske odnose. Očuvanje zdravlja sadašnjih i budućih generacija zahteva holistički pristup koji povezuje ekonomski razvoj, socijalnu pravdu i zaštitu životne sredine. Implementacija SDG 3 u Srbiji i Novom Sadu predstavlja izazov, ali i priliku za inovacije, saradnju i izgradnju društva u kojem je zdravlje dostupno svima, a prirodni resursi očuvani za buduće generacije.