aczor

Svake godine, 15. maja, obeležavamo Dan borbe protiv klimatskih promena – dan koji nas podseća da je briga o planeti zajednički zadatak svih nas. Klimatske promene nisu samo daleka tema iz naučnih izveštaja, već stvarnost koja se sve više oseća i u našem svakodnevnom životu, u Novom Sadu, Srbiji i širom sveta.

Klimatske promene su tema koja se sve češće provlači kroz naslove, društvene mreže, pa čak i kroz svakodnevne razgovore uz kafu. I nije ni čudo – planeta nam šalje sve glasnije signale da je vreme da nešto preduzmemo. Zato i postoji Dan borbe protiv klimatskih promena, koji nas svake godine podseća da je vreme za akciju, ali i za malo optimizma.

Šta zapravo znači „borba protiv klimatskih promena“?

Ne radi se samo o velikim rešenjima i globalnim dogovorima na koje često pomislimo kad čujemo ovu frazu. Da, važno je što države usvajaju zelene politike, ulažu u obnovljive izvore energije i rade na smanjenju zagađenja. Ali prava promena počinje od nas – od malih, svakodnevnih odluka koje, kada se saberu, mogu napraviti ogromnu razliku.

Digitalna transformacija u službi ekologije

Na aczor.rs često govorimo o digitalnoj transformaciji, ali možda niste znali koliko tehnologija može pomoći i u očuvanju životne sredine. Pametni uređaji, aplikacije za praćenje potrošnje energije, digitalizacija poslovanja – sve to može značajno smanjiti naš ekološki otisak. Digitalno i zeleno idu ruku pod ruku!

Klimatske promene u Srbiji i Novom Sadu – šta nas pogađa?

Srbija se suočava sa sve češćim i intenzivnijim vremenskim nepogodama – od dugotrajnih suša do naglih poplava i toplih talasa. Prošlog leta, na primer, Beograd je zabeležio čak 45 tropskih dana, dok su u Nišu i Dimitrovgradu temperature dostizale i do 39 stepeni. Ovakve promene utiču na poljoprivredu, zdravlje ljudi i svakodnevni život, a Novi Sad nije izuzetak.

Naša zemlja je već sada zagrejana za oko 1,8 stepeni u odnosu na predindustrijsko doba, što je više od globalnog proseka. To znači da moramo brzo i odlučno delovati kako bismo smanjili štetu i prilagodili se novim uslovima.

Upravo zato su gradski parkovi u Novom Sadu prava oaza i spas od gradske vreve i sve jačih vrućina. Dunavski park, smešten u srcu grada, spomenik je prirode i omiljeno mesto gde se ljudi okupljaju da naprave predah, prošetaju ili uživaju u zelenilu. Sa više od 250 biljnih vrsta i brojnim retkim drvećem, ovaj park je prava pluća Novog Sada, koja nas štite od betonske vrućine i zagađenja. Tu su i Futoški i Limanski park, kao i mnogi manji zeleni kutci koji čine grad prijatnijim i zdravijim mestom za život.

Ovi parkovi nisu samo lepa mesta za odmor – oni su važan deo borbe protiv klimatskih promena jer pomažu u snižavanju temperature u gradu, pročišćavanju vazduha i očuvanju biodiverziteta. Zato je važno da ih čuvamo i negujemo, jer su oni naša zelena budućnost.

Srbija kao primer u regionu

Srbija je napravila značajne korake u borbi protiv klimatskih promena. Kao prva zemlja u regionu, usvojila je Prvi dvogodišnji izveštaj o transparentnosti prema međunarodnim obavezama, što pokazuje posvećenost i odgovornost u ovom važnom pitanju. Takođe, država dobija značajna sredstva za unapređenje kvaliteta života kroz bolje politike i kapacitete za borbu protiv klimatskih promena.

Evropska unija podržava Srbiju u prelasku na čistu ekonomiju i zelenu tranziciju, što je prilika za našu zemlju da se razvija na održiv način i da zaštiti svoje prirodne resurse.

Kako možemo svi doprineti?

Borba protiv klimatskih promena nije samo posao vlasti ili stručnjaka – ona počinje kod svakog od nas. Evo nekoliko stvari koje možemo svi da uradimo:

• Štednja energije u domaćinstvu – gasite svetla i uređaje kada nisu potrebni.
• Koristite bicikl, pešačite ili koristite javni prevoz kad god je moguće.
• Reciklirajte i smanjite upotrebu plastike.
• Kupujte lokalno i sezonsko voće i povrće.
• Uključite se u lokalne akcije pošumljavanja i čišćenja.

U Novom Sadu, kao i u drugim gradovima, sve je više inicijativa koje podstiču zelene navike i brigu o životnoj sredini. Svaka mala promena u našim navikama doprinosi očuvanju naše planete.

Budućnost je u našim rukama

Klimatske promene su izazov koji ne poznaje granice, ali ni naša odgovornost ne sme imati granice. Dan borbe protiv klimatskih promena je prilika da se podsetimo da je planeta naša zajednička kuća i da je moramo čuvati za sebe i za buduće generacije.

Zajedno, kao građani Novog Sada i Srbije, možemo napraviti razliku. Nije potrebno da budemo savršeni, već da budemo svesni i spremni na akciju. Jer, kada brinemo o planeti, brinemo i o sebi.

Iskorenjivanje gladi kroz podsticanje održive poljoprivrede i osiguranje dostupnosti hrane za sve predstavlja jedan od ključnih ciljeva održivog razvoja (SDG 2) Ujedinjenih nacija, koji ima posebnu važnost i u kontekstu Srbije i Novog Sada.

Održiva poljoprivreda kao temelj sigurnosti hrane

Održiva poljoprivreda podrazumeva primenu praksi koje povećavaju produktivnost i profitabilnost poljoprivredne proizvodnje, a istovremeno čuvaju prirodne resurse poput zemljišta, vode i biodiverziteta. Cilj je postići dugoročnu održivost sistema proizvodnje hrane, smanjiti negativne uticaje na životnu sredinu i obezbediti stabilan i pravičan pristup hrani za sve slojeve društva.

U Srbiji, iako poljoprivreda ima značajan udio u ekonomiji, suočavamo se sa izazovima kao što su gubitak obradivog zemljišta, smanjenje stočarskih kapaciteta i neujednačena primena savremenih tehnologija. Ovi faktori ugrožavaju prehrambenu sigurnost i zahtevaju hitne promene u agrarnoj politici i praksi.

Inovacije i tehnologije u službi održivosti

Savremeni pristupi, kao što su precizna i regenerativna poljoprivreda, omogućavaju optimizaciju upotrebe resursa – vode, đubriva i pesticida – čime se smanjuju troškovi i negativni uticaji na životnu sredinu, a istovremeno održavaju ili povećavaju prinosi. Primeri pokazuju da se uz primenu regenerativnih praksi može postići dugoročno poboljšanje kvaliteta zemljišta i veća ekonomska stabilnost poljoprivrednih gazdinstava.

Digitalizacija i uvođenje tehnologija kao što su satelitski nadzor, precizno navodnjavanje i digitalni alati za upravljanje farmama sve više doprinose modernizaciji srpske poljoprivrede, čineći je konkurentnijom i održivijom.

Lokalni kontekst / Novi Sad i okolina

Novi Sad, kao regionalni centar, ima potencijal da bude primer integracije održivih praksi u poljoprivredni i prehrambeni sistem. Iako je grad primarno urban, okolina Novog Sada obuhvata plodna poljoprivredna područja koja se mogu razvijati kroz održive modele proizvodnje i distribucije hrane.

Važno je uspostaviti efikasne lance snabdevanja koji povezuju proizvođače sa potrošačima, smanjujući gubitke hrane i osiguravajući dostupnost kvalitetnih i nutritivno vrednih proizvoda. Takođe, edukacija i podizanje svesti o značaju održive poljoprivrede i pravilne ishrane doprinose dugoročnoj sigurnosti hrane u ovom regionu.

Potreban je sistemski pristup

Iskorenjivanje gladi kroz održivu poljoprivredu zahteva sistemski pristup koji obuhvata zaštitu prirodnih resursa, primenu inovativnih tehnologija, podršku malim i srednjim proizvođačima i razvoj efikasnih distribucionih kanala. Srbija, sa svojim prirodnim potencijalima i rastućim tehnološkim kapacitetima, ima mogućnost da značajno doprinese ovom globalnom cilju, dok Novi Sad može biti primer uspešne lokalne primene ovih principa, spajajući tradiciju i inovaciju u službi dostupnosti hrane za sve.

Doprinos ACZOR-a ostvarivanju ciljeva održivog razvoja

Centar za zaštitu okoline i razvoj (ACZOR) aktivno doprinosi ostvarivanju ciljeva održivog razvoja, takođe i sa fokusom na podsticanje održive poljoprivrede, očuvanje prirodnih resursa i osiguranje dostupnosti hrane za sve. Kroz edukativne programe, radionice, istraživanja i partnerstva, ACZOR okuplja stručnjake, studente i volontere, stvarajući zajednicu posvećenu pozitivnim promenama.

Naši projekti obuhvataju:

• Edukaciju i osnaživanje mladih – Organizujemo seminare, radionice i debate koje podižu svest o značaju održive poljoprivrede i pravilne ishrane, kao i o ulozi svakog pojedinca u očuvanju životne sredine.
• Podršku lokalnim inicijativama – Pomažemo u umrežavanju proizvođača, potrošača i institucija radi jačanja lokalnih lanaca snabdevanja hranom i smanjenja gubitaka hrane.
• Promociju digitalne transformacije – Kroz primenu novih tehnologija i digitalnih alata, radimo na unapređenju efikasnosti i transparentnosti u sektorima poljoprivrede i zaštite životne sredine.
• Jačanje kapaciteta zajednice – Podstičemo saradnju između lokalne samouprave, omladinskih organizacija i građana, kako bi Novi Sad postao centar znanja i iskustva u oblasti održivog razvoja.

Kroz sve ove aktivnosti, ACZOR doprinosi ne samo cilju iskorenjivanja gladi i podsticanja održive poljoprivrede, već i ostvarenju svih 17 ciljeva održivog razvoja Ujedinjenih nacija, gradeći temelje za zdraviju, pravedniju i održiviju budućnost za sve građane Novog Sada, Srbije i šireg regiona.

Pridružite nam se i budite deo globalne promene za održivu budućnost!

Dan ekologa Srbije, koji se obeležava 6. maja, predstavlja priliku da se istakne značaj ekologije kao nauke i uloga stručnjaka koji se bave zaštitom životne sredine u očuvanju prirodnih resursa naše zemlje. U vremenu kada se čovečanstvo suočava sa sve većim ekološkim izazovima, ekolozi imaju ključnu ulogu u razumevanju složenih odnosa u prirodi i predlaganju rešenja za održivi razvoj. Ovaj dan nije samo prilika za promociju ekološke svesti, već i za isticanje distinkcije između naučnog pristupa ekologiji i opšteg interesovanja za zaštitu prirode. Ekologija kao nauka proučava složene odnose između živih bića i njihovog okruženja, oslanjajući se na multidisciplinarni pristup koji obuhvata biologiju, geografiju, klimatologiju i brojne druge naučne discipline.

Istorijat i razvoj ekologije kao nauke

Termin ekologija potiče od grčkih reči „oikos“ (dom) i „logos“ (nauka, izučavanje), što u bukvalnom prevodu označava nauku o domu ili staništu. Prvi put ga je upotrebio nemački biolog Ernest Hekel 1866. godine, postavivši temelje onome što će kasnije postati jedna od najvažnijih grana biologije. Od tada do danas, ekologija je evoluirala u složenu naučnu disciplinu koja proučava ne samo odnose između živih bića i njihove životne sredine, već i međusobne odnose između samih organizama.

Ekologija se često pogrešno poistovećuje sa zaštitom životne sredine, međutim, važno je napomenuti da je zaštita životne sredine samo jedna od oblasti kojima se bavi ekologija. Ova nauka predstavlja temelj za razumevanje funkcionisanja ekosistema, i tek na osnovu tog razumevanja mogu se formulisati adekvatne strategije zaštite i očuvanja prirode.

Razvoj ekologije u Srbiji tekao je uporedo sa globalnim trendovima u ovoj oblasti, prilagođavajući se specifičnim karakteristikama našeg podneblja i biodiverziteta. Osnivanje prvih katedri za ekologiju na fakultetima, formiranje stručnih udruženja i pokretanje naučnih časopisa označili su institucionalizaciju ove nauke u našoj zemlji.

Grane ekologije i njihov značaj

Ekologija kao nauka ima nekoliko važnih podoblasti koje se bave različitim aspektima odnosa između živih bića i okruženja. Populaciona ekologija proučava porast i pad broja vrsta, što je od ključnog značaja za razumevanje dinamike populacija i predviđanje njihovih promena u budućnosti. Ova grana ekologije može, na primer, uporediti populaciju vrste u blizini novog izvora hrane sa populacijom kojoj nedostaje pristup tom izvoru.

Pejzažna ekologija bavi se prostornom distribucijom, obrascima i ponašanjem u velikim geografskim oblastima. Pejzažni ekolozi mogu proučavati kako razvoj infrastrukture ili poljoprivrede utiče na određene vrste biljaka ili životinja u nekom području, pružajući dragocene informacije za planiranje korišćenja zemljišta na održiv način.

Ostale važne grane uključuju akvatičnu ekologiju, koja se bavi vodenim ekosistemima, urbanu ekologiju, koja proučava odnose u gusto naseljenim područjima, i konzervacionu ekologiju, koja se fokusira na očuvanje biodiverziteta i ugroženih vrsta.

Obrazovanje i profesija ekologa u Srbiji

Važno je razlikovati ekologa kao stručnjaka sa formalnim obrazovanjem od zaljubljenika u prirodu ili učesnika ekoloških akcija. Ekolog je osoba koja je stekla visoko obrazovanje u oblasti ekoloških nauka i raspolaže znanjima i veštinama neophodnim za naučno istraživanje i rešavanje problema u oblasti životne sredine.

U Srbiji, formalno obrazovanje za ekologe stiče se prvenstveno na Biološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu i Prirodno-matematičkom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. Pored toga, postoje i drugi fakulteti koji nude srodne programe usmerene ka životnoj sredini, stvarajući tako raznolike profile stručnjaka u ovoj oblasti.

Iako se ekologija često označava kao „zanimanje budućnosti“, poražavajuća je činjenica da ova profesija još uvek nije dobila zasluženo mesto u našem društvu i privredi. Mnogi ekolozi nakon završetka studija suočavaju se sa izazovima u pronalaženju odgovarajućeg zaposlenja, što ukazuje na nesklad između obrazovnog sistema i tržišta rada. Ipak, sa sve većim fokusom na zaštitu životne sredine i održivi razvoj, očekuje se da će potreba za ovim stručnjacima rasti u narednim godinama.

Uloga ekologa u savremenom društvu

Ekolozi imaju višestruku ulogu u savremenom društvu. Oni sprovode naučna istraživanja koja doprinose boljem razumevanju prirodnih procesa, procenjuju uticaj ljudskih aktivnosti na životnu sredinu, učestvuju u kreiranju politika i strategija zaštite prirode, i edukuju javnost o značaju očuvanja biodiverziteta.

U kontekstu Zakona o zaštiti životne sredine Republike Srbije, koji definiše životnu sredinu kao „skup prirodnih i stvorenih vrednosti čiji kompleksni međusobni odnosi čine okruženje, odnosno prostor i uslove za život“, ekolozi imaju ključnu ulogu u obezbeđivanju održivog upravljanja prirodnim vrednostima i sprečavanju degradacije životne sredine.

Izazovi i budućnost ekologije u Srbiji

Uprkos sve većoj svesti o značaju zaštite životne sredine, stanje ekologije u Srbiji suočava se sa brojnim izazovima. Iako postoje brojni smerovi na fakultetima koji školuju kadrove sa zvanjem ekologa ili inženjera zaštite životne sredine, stanje u životnoj sredini nije se previše promenilo. Ovo ukazuje na potrebu za sistemskim pristupom problemu zaštite životne sredine, koji bi uključio ne samo obrazovanje stručnjaka, već i implementaciju njihovih saznanja u praksi.

Zagađenje vazduha, vode i zemljišta, gubitak biodiverziteta, neadekvatno upravljanje otpadom i klimatske promene samo su neki od izazova sa kojima se Srbija suočava. Ekolozi imaju ključnu ulogu u formulisanju strategija za prevazilaženje ovih problema, ali njihov uspeh zavisi od podrške društva i institucija.

Značaj ekološke edukacije i podizanja svesti

Jedan od najvažnijih aspekata rada ekologa jeste edukacija javnosti i podizanje svesti o značaju zaštite životne sredine. Postoje mnogi portali, nevladin i vladin sektor koji se bavi ekološkom edukacijom. Ovakve inicijative su od neprocenjivog značaja za formiranje generacija svesnih značaja očuvanja i zaštite životne sredine. Bitno je podići svest na pojedincu i onda će cela Srbija da procveta u svetlu dobrih ekoloških promena.

Edukacija treba da počne od najranijeg uzrasta i da se nastavi kroz sve nivoe obrazovanja, stvarajući tako društvo koje razume i ceni prirodne resurse i aktivno učestvuje u njihovom očuvanju.

Dan ekologa kao podsetnik na značaj očuvanja prirode

Dan ekologa Srbije, koji se obeležava 6. maja, predstavlja ne samo priliku da se oda priznanje stručnjacima koji se bave ovom važnom naučnom disciplinom, već i podsetnik na značaj očuvanja prirode i životne sredine. U svetu koji se suočava sa sve većim ekološkim izazovima, uloga ekologa postaje sve važnija i vidljivija.

Ekologija kao nauka može pružiti odgovore na mnoga pitanja sa kojima se suočavamo, od upravljanja prirodnim resursima do adaptacije na klimatske promene. Međutim, da bi ti odgovori bili implementirani, neophodna je šira društvena podrška i razumevanje značaja ove discipline.

Obeležavajući Dan ekologa Srbije, mi ne slavimo samo jednu naučnu disciplinu, već promovišemo i vrednosti koje ona predstavlja: održivi razvoj, harmoniju sa prirodom i odgovornost prema budućim generacijama. To je dan kada se prisećamo da je zaštita životne sredine zadatak svih nas, a ekolozi su ti koji nas vode na tom putu, pružajući nam naučna saznanja i smernice za delovanje.

Edukacija

ACZOR.rs — platforma posvećena edukaciji i promociji održivog razvoja, aktivno se uključuje u obeležavanje Dana ekologa Srbije. Ovaj dan je prilika da se osvrnemo na sve koji svakodnevno doprinose očuvanju prirode — od naučnika i aktivista, do nastavnika, dece i svih pojedinaca koji svojim delovanjem grade zeleniju budućnost.

Kroz online sadrža i druge promotivne kampanje, aczor.rs želi da ukaže na važnost ekološke svesti i podseti da je ekologija odgovornost svih nas, ne samo stručnjaka. U skladu sa duhom Dana ekologa Srbije, ACZOR poziva sve da se uključe u lokalne i digitalne akcije, šire znanje i žive u skladu sa prirodom.

Objavili smo pre nekoliko dana na mrežama priču o ostvarivanju 17 ciljeva održivog razvoja UN-a!
Od borbe protiv siromaštva i gladi, preko čiste vode i energije, do zaštite ekosistema – svaki korak je važan.
Cilj je doprinos održivoj budućnosti naše planete! No pre nego pređemo na glavnu temu i priču o Iskorenjivanju siromaštva da se osvrnemo na tih 17 ciljeva održivog razvoja.

17 ciljeva održive budućnosti kao globalna misija za bolji svet

U svetu koji se suočava sa brojnim ekološkim, ekonomskim i društvenim izazovima, Ciljevi održivog razvoja (Sustainable Development Goals – SDGs) predstavljaju univerzalni plan za stvaranje pravednijeg, zdravijeg i održivijeg društva. Usvojeni od strane Ujedinjenih nacija 2015. godine, ovih 17 ciljeva obuhvataju ključne aspekte ljudskog razvoja, od iskorenjivanja siromaštva i gladi, preko obrazovanja i rodne ravnopravnosti, do zaštite životne sredine i klimatskih akcija.

Zašto su ciljevi održivog razvoja važni?

Ovi ciljevi nisu samo idealistički koncepti – oni su konkretni koraci ka rešavanju globalnih problema. Svaki cilj ima precizno definisane podciljeve koji pomažu državama, organizacijama i pojedincima da usmere svoje aktivnosti ka održivom razvoju. Ciljevi su međusobno povezani, jer napredak u jednom često zavisi od uspeha u drugom. Na primer, kvalitetno obrazovanje (Cilj 4) doprinosi smanjenju siromaštva (Cilj 1), dok odgovorna potrošnja i proizvodnja (Cilj 12) direktno utiču na očuvanje prirodnih resursa (Cilj 15).

Kako ACZOR doprinosi ostvarivanju ciljeva?

Akademski centar zaštite životne sredine i održivog razvoja (ACZOR) aktivno radi na projektima koji podržavaju sve ciljeve održivog razvoja. Kroz edukaciju, inovacije i saradnju sa lokalnim zajednicama, ACZOR doprinosi stvaranju održivih rešenja koja poboljšavaju kvalitet života i štite prirodne resurse.

Zajednički napor

Ostvarivanje ciljeva održivog razvoja zahteva zajednički napor svih sektora društva – od vlada i organizacija do pojedinaca. Svako može doprineti kroz odgovorne odluke, podršku lokalnim inicijativama i podizanje svesti o važnosti održivog razvoja.

Podrška lokalnim zajednicama i održive inicijative

Posle neophodnog uvoda prelaizimo na našu temu.

Siromaštvo je kompleksan globalni problem koji zahteva integrisane strategije i lokalno prilagođene pristupe. Akademski centar zaštite životne sredine i održivog razvoja (ACZOR) teži pronalaženju održivih rešenja koja poboljšavaju ekonomske prilike, jačaju otpornost zajednica i stvaraju dugoročne pozitivne promene.

Ključni faktori u borbi protiv siromaštva

Borba protiv siromaštva zahteva multidisciplinaran pristup koji obuhvata:

• Edukaciju i stručno osposobljavanje – Obrazovanje omogućava pojedincima da razviju veštine potrebne za zapošljavanje ili pokretanje sopstvenih inicijativa.
• Zelenu ekonomiju – Podsticanje održivog biznisa, reciklaže i obnovljivih izvora energije može doprineti ekonomskoj stabilnosti zajednica.
• Socijalnu podršku – Programi pomoći, mikrofinansiranje i podrška ugroženim grupama povećavaju inkluzivnost i socijalnu koheziju.
• Digitalnu transformaciju – Tehnološke inovacije mogu otvoriti nova radna mesta i omogućiti pristup tržištima bez geografskih ograničenja.

Održive inicijative kao dugoročna rešenja

ACZOR aktivno razvija projekte koji se oslanjaju na održive prakse, uključujući:

• Ekološku poljoprivredu – Kroz edukaciju o organskom uzgoju i permakulturi, povećava se lokalna proizvodnja hrane, smanjujući zavisnost od uvoza.
• Obnovljive izvore energije – Implementacija solarnih i drugih obnovljivih izvora energije pruža ekonomske prilike i poboljšava kvalitet života.
• Razvoj socijalnog preduzetništva – Modeli poslovanja koji kombinuju ekonomski rast i društvenu korist mogu smanjiti siromaštvo na dugoročnom nivou.
• Cirkularnu ekonomiju – Reciklaža i ponovna upotreba materijala smanjuju troškove proizvodnje i otvaraju nova radna mesta.

Primeri uspešnih lokalnih inicijativa

Kroz godine, različite zajednice su postigle značajne rezultate kroz održive pristupe. Na primer:

• Projekti socijalne poljoprivrede u Srbiji omogući su obuku nezaposlenih i podstakli razvoj malih farmi.
• Inicijative za energetsku efikasnost u ruralnim delovima Evrope smanjile su troškove domaćinstava i povećale zapošljavanje.
• Programi edukacije mladih u oblasti preduzetništva rezultirali su novim inovativnim startapima koji podržavaju lokalne ekonomije.

Kako pojedinci mogu doprineti?

Svako može doprineti borbi protiv siromaštva kroz:

• Aktivno učešće u volonterskim i ekološkim programima.
• Podršku lokalnim malim proizvođačima i preduzetnicima.
• Podizanje svesti o važnosti održivih ekonomskih i ekoloških praksi.

Zajedno ka održivoj budućnosti

Iskorenjivanje siromaštva nije samo globalni cilj – to je proces koji zahteva angažovanje svakog pojedinca i zajednice. ACZOR nastavlja da radi na projektima koji direktno doprinose ekonomskom i ekološkom osnaživanju zajednica. Kroz partnerstva, inovacije i aktivno uključivanje, možemo stvoriti svet u kojem svi imaju priliku za bolji život.

U eri digitalne transformacije, tehnologija nije samo alat za unapređenje poslovnih procesa i povećanje efikasnosti, već i ključni saveznik u borbi za očuvanje životne sredine. Digitalna revolucija donosi nove mogućnosti za smanjenje negativnog uticaja na prirodu, a kompanije koje integrišu ekološke principe u svoje digitalne strategije postaju lideri održivog razvoja.

Digitalna transformacija više nije samo pitanje konkurentnosti, već i održivosti. Kroz inovativna rešenja, kompanije širom sveta pokazuju kako tehnologija može biti ključni saveznik u zaštiti životne sredine i stvaranju održive budućnosti.

Pametne tehnologije za zelenu budućnost

Digitalna transformacija omogućava primenu pametnih rešenja koja optimizuju korišćenje resursa. Na primer, IoT (Interent of things – Internet stvari) senzori u industriji i urbanim sredinama prate potrošnju energije i vode u realnom vremenu, omogućavajući pravovremene korekcije i smanjenje otpada. Automatizacija i veštačka inteligencija pomažu u predviđanju i upravljanju ekološkim rizicima, kao i u optimizaciji proizvodnih lanaca sa ciljem smanjenja emisije štetnih gasova. Evo jednog primera firme iz Novog Sada koja se zove Cropt koja vam može pomoći u optimizaciji poljoprivrede. Prvi korak je modelovanje rasta useva korišćenjem veštačke inteligencije. Da bismo delovali, moramo najpre da razumemo biljke. Mnogo je primera kompanija koje se bave korisnim idejama i njihovom modelovanju kao zalog zelenijoj budućnosti.

Digitalizacija vodnih resursa

Upravljanje vodom je jedan od ključnih izazova današnjice. Digitalna rešenja omogućavaju praćenje celokupnog ciklusa vode – od izvora, preko distribucije, do povratka u prirodu. Korišćenjem IoT uređaja i softverskih platformi, kompanije i gradovi mogu u realnom vremenu detektovati gubitke u mreži, optimizovati potrošnju i brzo reagovati na curenja ili zagađenja. Na globalnom nivou, platforme poput Freshwater Ecosystem Explorer omogućavaju vladama i građanima da prate stanje reka i jezera, što doprinosi boljem očuvanju vodenih ekosistema

Digitalizacija kao smanjenje papira i otpada

Jedan od najjednostavnijih, ali vrlo efektnih primera ekološke koristi digitalne transformacije je prelazak sa papirnih na digitalne procese. Digitalni dokumenti, elektronski potpis i cloud servisi značajno smanjuju potrebu za štampanjem, čime se čuvaju šume i smanjuje otpad. Osim toga, digitalna komunikacija smanjuje potrebu za putovanjima i transportom, što dodatno doprinosi smanjenju ugljeničnog otiska.

Održivi IT – zelene tehnologije u digitalnoj eri

Ekološka svest se sve više uvodi i u samu IT industriju. Korišćenje energetski efikasnih servera, prelazak na obnovljive izvore energije u data centrima, kao i reciklaža elektronskog otpada, postaju standardi u odgovornom poslovanju. Digitalna transformacija podstiče razvoj softverskih rešenja koja pomažu kompanijama da prate i smanjuju svoj ekološki otisak, čime se održivost integriše u samu srž poslovanja.

Radimo na stvaranju održivijeg sveta

Digitalna transformacija nije samo tehnološki napredak, već i pokretač održivosti. Praktični primeri iz poljoprivrede, upravljanja vodama, energetike i industrije….pokazuju da digitalna rešenja mogu značajno doprineti očuvanju prirodnih resursa. Kompanije koje prepoznaju i primene ove mogućnosti, ne samo da postaju konkurentnije, već i odgovornije prema društvu i planeti.

Digitalna transformacija nije samo tehnološki trend već i prilika za stvaranje održivijeg sveta. Integracijom digitalnih tehnologija sa ekološkim principima, kompanije mogu da unaprede svoje poslovanje, smanje troškove i istovremeno doprinesu zaštiti životne sredine. Budućnost je digitalna i zelena — i upravo tu leži snaga inovacija koje menjaju svet.

U vremenu kada su klimatske promene i energetska efikasnost ključne teme globalnog razvoja, događaji poput ArchyEnergy 2025 donose osvežavajuću dozu znanja, inovacija i inspiracije. Druga po redu međunarodna konferencija i izložba održaće se 10. i 11. aprila u Kongresnom centru „Master“ Novosadskog sajma, okupljajući stručnjake, kompanije i posetioce zainteresovane za zelenu arhitekturu i održivu gradnju. 

Više od 40 kompanija predstaviće na izložbi svoja najnovija rešenja, tehnologije i proizvode iz oblasti pametnog građenja, energetske efikasnosti i inovativnog dizajna. Paralelno s tim, konferencijski deo će ugostiti preko 500 učesnika i 45 predavača, među kojima su vodeći stručnjaci iz regiona i sveta. 

Na panelima i prezentacijama biće reči o brojnim aktuelnim temama: 

• uticaju velikih investicija na urbani razvoj, 

• izboru savremenih građevinskih materijala (aluminijum, staklo, PVC), 

• naprednim prozorskim i fasadnim sistemima, 

• smart home rešenjima, 

• LED tehnologiji, kao i 

• prezentaciji projekata u arhitekturi. 

Posebna pažnja biće posvećena izazovima usklađivanja zahteva tržišta i investitora sa održivim i ekološki prihvatljivim pristupima. 

Događaj se održava uz podršku Pokrajinskog sekretarijata za privredu i turizam, koji već godinama kroz konkurse podstiče upotrebu efikasnijih i ekološki odgovornih građevinskih materijala. 

Ulaz na sajam i konferenciju je besplatan, što predstavlja odličnu priliku za sve koji žele da saznaju više o budućnosti gradnje i ekologiji u arhitekturi. 

ArchyEnergy 2025 nije samo događaj – to je platforma za umrežavanje, razmenu znanja i zajedničko građenje održive budućnosti. Novi Sad još jednom potvrđuje svoj status centra inovacija i dobrog domaćina. 

Pridružite se prvom velikom ekološkom skupu (16. april 2025. u 10h) i budite deo istorijskog osnivanja Velikog saveza ekoloških udruženja!

Akademski centar zaštite životne sredine i održivog razvoja – ACZOR, sa ponosom poziva sva ekološka udruženja i pojedince posvećene zaštiti prirode da nam se pridruže na ovom značajnom događaju. Verujemo da zajedno možemo učiniti mnogo više za očuvanje i unapređenje životne sredine u Srbiji.

Priroda je ugrožena – vreme je za akciju!

Potrebno je da zajednički radimo na podizanju svesti o važnosti zaštite prirode i da inspirišemo ljude da preduzmu akciju! Srbija može i mora biti čistija, zelenija i zdravija za sve nas – ali to možemo postići samo ako se ujedinimo i delujemo zajedno. Ako ne preduzmemo konkretne korake sada, posledice će biti nesagledive za buduće generacije.

Zašto se pridružiti?

• Umrežavanje i saradnja – Povežite se sa drugim ekološkim organizacijama i aktivistima širom Srbije.
• Edukacije i radionice – Unapredite svoje veštine kroz stručne treninge i seminare.
• Aktivno učešće u nacionalnim kampanjama – Postanite deo velikih ekoloških inicijativa i projekata.
• Mogućnost zajedničkih projekata i finansiranja – Prijavite se za grantove i podršku u realizaciji vaših ideja.
• Snaga kolektivnog delovanja – Udruženi, imamo veći uticaj na važne ekološke politike i odluke.

Kako se prijaviti?

• Pošaljite nam poruku na [email ili društvene mreže] i napišite:
• Predstavljanje udruženja – Ko ste, čime se bavite i koje ste aktivnosti do sada sproveli?
• Vaše ideje i inicijative – Kako možemo zajedno unaprediti ekološku situaciju u Srbiji?
• Motivacija za učešće – Zašto želite da budete deo Velikog saveza ekoloških udruženja?

Svi su dobrodošli! Bez obzira na veličinu vašeg udruženja ili nivo vašeg dosadašnjeg angažmana – vaš doprinos je dragocen.

Zajedno možemo stvoriti čistiju, zdraviju i održiviju budućnost za sve nas. Budimo snaga promene!

Pridružite se – priroda nas treba!

Danas smo imali čast da nas posete dekan Prirodno-matematičkog fakulteta Srđan Rončević i prof. dr Aleksandra Tubić, čime je uspešno nastavljena saradnja između PMF-a, ACZOR-a i humanitarno-ekološkog udruženja Čepom do osmeha.

Struka je prepoznala neprocenjivu vrednost aktivizma, jer bez prakse, teorija ne može da postigne svoj puni potencijal. Samo kroz stručne inicijative i posvećen rad možemo postaviti stvari na svoje mesto i graditi održivu, zelenu budućnost.

Naši dosadašnji rezultati govore u prilog tome – iza nas je veliki broj stručnjaka koji nastavljaju da doprinose zajednici, mi tu nećemo stati.

Samo prirodno- Prirodno-matematički fakultet, Akademski centar zaštite životne sredine i održivog razvoja i Čepom do osmeha.

Na 55. Međunarodnom sajmu lova i ribolova “Lorist” i Sajmu ekologije drugog dana organizovali smo u saradnji sa Omladinski savez udruženja OPENS panel diskusiju “Koraci za održivu budućnost”.

Teme panel diskusije bile su prepreke sa kojima se susrećemo u realizaciji ekoloških politika, koje su najvažnije inicijative Grada i na koji način se može povećati svest o značaju zaštite životne sredine.

Na panelu su učestvovali članica Gradskog veća Grada Novog Sada za ekologiju, energetsku efikasnost i zaštitu životne sredine Vanja Petković i izvršni direktor za šumarstvo, ekologiju i razvoj JP“Vojvodinašume”, dok je panel vodio Nemanja Obradović ispred Omladinskog saveza udruženja OPENS.