Cilj održivog razvoja 5 – Rodna ravnopravnost – Obezbeđivanje jednakih mogućnosti za sve

Uvod u SDG 5

Rodna ravnopravnost predstavlja peti cilj održivog razvoja Ujedinjenih nacija (SDG 5) i fokusira se na postizanje rodne ravnopravnosti i osnaživanje svih žena i devojčica. Ovaj cilj nije samo fundamentalno ljudsko pravo, već i nužan temelj za miran, prosperitetan i održiv svet. Kao što je istaknuto, osnaživanje žena i promovisanje rodne ravnopravnosti je od suštinskog značaja za brže postizanje održivog razvoja.

Eliminisanje svih oblika diskriminacije žena i devojčica ne samo da je osnovno ljudsko pravo, nego ima višestruki efekat na druga područja razvoja. Rodna ravnopravnost je jedan od 17 globalnih ciljeva koji čine Program održivog razvoja do 2030. godine, a za napredak na više ciljeva istovremeno ključan je integrisani pristup.

Podciljevi i ciljevi SDG 5

Cilj održivog razvoja 5 sadrži 9 podciljeva i 14 indikatora, koji su organizovani u šest glavnih ciljnih oblasti i tri oblasti implementacije:

Glavni podciljevi:

5.1 Okončati svuda i sve oblike diskriminacije protiv žena i devojčica

5.2 Eliminisati sve oblike nasilja nad ženama i devojčicama u javnoj i privatnoj sferi, uključujući trgovinu ljudima, odnosno seksualnu eksploataciju i druge oblike eksploatacije

5.3 Eliminisati sve štetne prakse kao što su dečiji, rani i nasilni brakovi i obrezivanje ženskih genitalija

5.4 Prepoznati i vrednovati neplaćeno staranje i rad u domaćinstvu kroz osiguravanje javnih usluga, infrastrukture i politike socijalne zaštite

5.5 Osigurati da žene u potpunosti i delotvornie učestvuju i imaju jednake mogućnosti da učestvuju u rukovođenju na svim nivoima donošenja odluka u političkom, privrednom i javnom životu

5.6 Osigurati univerzalnu dostupnost polnog i reproduktivnog zdravlja i reproduktivnih prava

Podciljevi implementacije:

5.A Sprovesti reforme kako bi žene dobile jednaka prava na ekonomske resurse, kao i pristup vlasništvu i kontroli nad zemljištem i ostalim oblicima svojine

5.B Povećati upotrebu inovativnih tehnologija, posebno informacione i komunikacione tehnologije, radi promovisanja osnaživanja žena

5.C Usvojiti i osnažiti dobre politike i izvršno zakonodavstvo za promovisanje rodne ravnopravnosti i osnaživanja svih žena i devojčica na svim nivoima

Globalni kontekst i napredak

Od 2000. godine do danas, UNDP, zajedno sa partnerima iz UN i globalne zajednice, stavio je ravnopravnost polova u centar svog rada i postigli su se odlični rezultati. U poređenju sa situacijom od pre 15 godina, većina devojčica se danas školuje, a paritet polova u osnovnom obrazovanju postignut je u većini regiona. Žene danas čine 41% plaćene radne snage izvan poljoprivrede, u poređenju sa 35% u 1990. godini.

Međutim, i dalje postoje veliki izazovi. U nekim regionima postoji velika neravnopravnost u pogledu plaćenog rada, kao i značajne razlike između žena i muškaraca na tržištu rada. Seksualno nasilje i eksploatacija, neravnomerna raspodela neplaćene nege i rada u kući i diskriminacija u domenu javnog odlučivanja i dalje su velike prepreke.

Strategije i implementacija

Nacionalni pristup

Različite zemlje su razvile svoje nacionalne strategije za rodnu ravnopravnost. Hrvatska je donela Nacionalni plan za ravnopravnost spolova za razdoblje do 2027. godine koji predstavlja srednjoročni akt strateškog planiranja. Ovaj plan će kroz provedbu posebnih ciljeva dati doprinos postizanju više razine društvene uključenosti, socijalne kohezije te kvalitete života.

Srbija je takođe usvojila Nacionalnu strategiju za rodnu ravnopravnost za period 2021-2030. godine. U kontekstu Agende 2030, rodna ravnopravnost je prepoznata kao cilj 5, a novi pristup u zakonskom regulisanju polazi od multisektorske prirode rodne ravnopravnosti.

Gender Mainstreaming

Osnovna strategija za uvođenje principa ravnopravnosti polova je gender mainstreaming, koji predstavlja strategiju za postizanje ravnopravnosti polova. Ovaj koncept se po prvi put pojavljuje u dokumentima nakon Treće UN svetske konferencije o ženama (Najrobi 1985), a u Platformi za akciju iz Pekinga (1995) ima istaknuto mesto.

Da bi preuzete obaveze bile ispunjene, institucije vlasti moraju uspostaviti i sprovoditi aktivne javne politike i strateške mere za postizanje ravnopravnosti polova. Integracija standarda ravnopravnosti polova u sve oblasti društvenog života nije samo obaveza institucija za ravnopravnost polova, već svih nadležnih institucija.

Povezanost sa drugim SDG-ovima

Rodna ravnopravnost ima direktan uticaj i na druga područja održivog razvoja. Na primer, rad na rodnoj ravnopravnosti ima izravan učinak na klimatsko delovanje. Istraživanja pokazuju da su žene ne samo ekološki svesnije u svom potrošačkom ponašanju, već su i spremnije da se aktiviraju kako bi zaštitile klimu kao i ugrožene vrste.

Evropska unija je usvojila Strategiju za rodnu ravnopravnost 2020-2025, čiji su glavni ciljevi: zaustavljanje rodno uslovljenog nasilja, rušenje rodnih stereotipa, ukidanje razlika na temelju pola na tržištu rada, postizanje jednakog učešća u različitim sektorima gospodarstva.

Izazovi implementacije

Uprkos napretku, i dalje postoje značajni izazovi u implementaciji SDG 5. COVID-19 pandemija je 2020. godine postavila dodatne izazove u postizanju rodne ravnopravnosti. Uticaj COVID-19 na žene bio je značajan, uključujući ekonomske posledice, povećan neplaćen rad nege i porast domaćeg nasilja.

Osiguravanje univerzalne zaštite seksualnog i reproduktivnog zdravlja i istih prava na ekonomske resurse, kao što su zemljište i imovina, predstavlja najvažniji zadati rezultat ovog cilja . Sada se na javnim funkcijama nalazi više žena nego ikada ranije, ali će podsticanje žena da u većem broju postanu lideri u svim regionima pomoći da se učvrste politike i zakonski propisi.

ACZOR i rodna ravnopravnost

Kao organizacija koja deluje iz Novog Sada, Akademski centar za zaštitu životne sredine i održivi razvoj (ACZOR) se zalaže za stvaranje lokalnih rešenja koja odgovaraju na globalne izazove . Kroz radionice, publikacije, edukativne kampanje i terenske aktivnosti, ACZOR teži ka tome da Novi Sad postane grad u kojem su održivost i jednakost svakodnevna praksa.

Cilj ACZOR-a je da kroz lokalne akcije doprinese ostvarivanju ciljeva održivog razvoja i da pokaže kako Srbija, počevši od Novog Sada, može biti lider u implementaciji SDG-ova. Organizacija prepoznaje važnost integrisanog pristupa koji povezuje ekonomski razvoj, socijalnu pravdu i zaštitu životne sredine.

Rodna ravnopravnost kao temelj budućnosti

Rodna ravnopravnost kao SDG 5 predstavlja ključni cilj za postizanje održivog razvoja do 2030. godine. Uspešna implementacija ovog cilja zahteva koordinisan pristup na svim nivoima – od globalnih strategija do lokalnih akcija. Samo kroz sveobuhvatne reforme, jačanje institucija i aktivno učešće svih društvenih aktera moguće je postići pravu rodnu ravnopravnost i osnaživanje svih žena i devojčica.

Organizacije poput ACZOR-a igraju važnu ulogu u lokalnoj implementaciji ovih ciljeva, stvarajući mostove između globalnih obaveza и praktičnih rešenja u zajednici . Kontinuiran rad na ovom cilju ne samo da doprinosi pravdi i jednakosti, već i jača celokupnu društvenu strukturu potrebnu za održivi razvoj.