Neiskorišćeni potencijal i ekološke posledice

Svake nedelje, prosečan zaposleni u kancelarijama baci dovoljnu količinu otpada od hrane da generiše energiju potrebnu za punjenje mobilnog telefona 13 puta. Ova zaboravljena resursna kriza ne samo da doprinosi globalnom zagrevanju već otkriva sistematske propuste u upravljanju otpadom u modernim radnim okruženjima. U Srbiji, gde se godišnje baci oko 247.000 tona jestive hrane, kancelarije predstavljaju značajan deo problema – ali i ključnu priliku za promene.

Globalni i lokalni razmeri kancelarijskog otpada

Prema podacima Ujedinjenih nacija, jedna petina hrane proizvedene za ljudsku potrošnju nestaje kroz gubitke ili otpad, što dnevno iznosi milijardu obroka. U kancelarijskom kontekstu, ova brojka dobija konkretne oblike: nepojedene sendviče, ostaci ručkova, voće koje propada u zajedničkim frižiderima. Istraživanje kompanije Biffa u Velikoj Britaniji otkrilo je da gotovo polovina zaposlenih baci deo svog ručka svakog meseca, pri čemu se 45% otpada sastoji od nejestivih delova poput kore banane ili ljuštura jaja.

U Srbiji, situacija je posebno alarmantna s obzirom da se 99% otpada od hrane završava na deponijama, gde anaerobnim raspadom generiše metan – gas 28 puta potentniji od CO₂ u pogledu globalnog zagrevanja. Procene pokazuju da samo u domaćem ugostiteljskom sektoru godišnje nastane 40.000 tona otpada, što ukazuje na to da kancelarije u zemlji verovatno doprinose sa hiljadama tona dodatnog otpada.

Energijski potencijal neiskorišćene hrane

Ključno rešenje leži u tehnologijama poput anaerobne digestije, procesa kojim se organski otpad razlaže bez prisustva kiseonika, proizvodeći biogas bogat metanom. Svaka kanta od 10 litara (4 kg) otpada od hrane može da proizvede dovoljno energije za generisanje 2,75 kg uštede CO₂ emisija u odnosu na deponovanje. U praksi, ovo znači da bi godišnji otpad od hrane jednog zaposlenog mogao da napuni mobilni telefon preko 600 puta – dovoljno za mesec dnevne upotrebe uredske opreme.

Međutim, samo 12% radnika u Britaniji veruje da se njihov otpad od hrane reciklira kroz anaerobnu digestiju, što ukazuje na sistematski nedostatak infrastrukture i svesti. U Srbiji, odsustvo posebnih kontejnera za biološki razgradivi otpad u 40% kancelarija dodatno otežava efikasno upravljanje.

Posledice po životnu sredinu i ekonomiju

Otpad od hrane ne predstavlje samo gubitak energijskog potencijala – njegovo deponovanje direktno doprinosi klimatskim promenama. Globalno, hrana koja završi na deponijama generiše 9,3 milijardi tona CO₂ ekvivalenata godišnje, što je približno jednako ukupnim emisijama SAD i EU zajedno. U Srbiji, deponovanje hrane godišnje oslobađa 28.000 tona CO₂ ekvivalenata, što je ekvivalentno emisijama od 6.000 automobila.

Ekonomski gledano, svaka tona otpada od hrane u kancelarijama predstavlja gubitak od oko 300 evra u Srbiji, računajući troškove proizvodnje, transporta i zbrinjavanja. Na nacionalnom nivou, ovo iznosi desetine miliona evra godišnje koje bi mogle biti usmerene u održive inicijative.

Psihološki i organizacioni faktori

Istraživanja pokazuju da 77% zaposlenih zabrinjava uticaj otpada od hrane na životnu sredinu, ali samo 18% je zadovoljno opcijama za reciklažu na radnom mestu. Ovaj jaz između želje i realnosti delimično se može objasniti organizacionim barijerama:

• Prevelike porcije: 25% ispitanika navodi da standardne porcije u kafeterijama prevazilaze njihove potrebe.
• Nepredvidivi rasporedi: 30% otpada nastaje zbog iznenadnih promena planova ili hitnih zadataka.
• Kvalitet hrane: 28% radnika baci hranu zbog lošeg ukusa ili svežine.

U Srbiji, nedostatak zamrzivača u 63% kancelarija onemogućava čuvanje viškova, dok odsustvo „zajedničkih polica“ za razmenu hrane doprinosi individualnom otpadu.

Regulatorni okvir i buduće obaveze

Dok Velika Britanija uvodi Zakon o jednostavnijem recikliranju od marta 2025. godine, koji obavezuje sve kompanije sa preko 10 zaposlenih na odvajanje hrane od opšteg otpada, Srbija još uvek nema sličnu regulatornu osnovu. Međutim, projekat Odgovorno upravljanje otpadom od hrane u Srbiji teži ka postizanju ciljeva SDG 12.3, smanjenju otpada za 50% do 2030. godine.

Ključni koraci ka ovom cilju uključuju:

1. Edukaciju zaposlenih: Organizovanje radionica o energetskom potencijalu otpada.
2. Redizajn porcija: Saradnja sa dobavljačima hrane za prilagođene količine.
3. Infrastrukturnu obnovu: Uvođenje posebnih kontejnera za biološki otpad u svim kancelarijskim zgradama.

Primer dobre prakse

Kompanija Biffa u Britaniji demonstrira kako anaerobna digestija može transformisati otpad u energiju: njihova postrojenja godišnje prerade 1,3 miliona tona otpada, generišući dovoljno struje za 50.000 domova.

Put ka održivijim kancelarijama

Da bi se ostvarila transformacija, neophodno je:

• Implementirati pametne kontejnere sa senzorima koji prate količinu otpada i automatski obaveštavaju o potrebi prikupljanja.
• Uvesti bonus sisteme za timove koji postignu redukciju otpada.
• Kreirati platforme za razmenu viškova hrane između kancelarija i lokalnih zajednica.

Male promene u praksama odlaganja mogu imati kaskadne pozitivne efekte – od smanjenja emisija do stvaranja novih zelenih poslova. U Srbiji, ostvarivanje ovog potencijala zahteva sinergiju između privatnog sektora, lokalnih vlasti i ekoloških organizacija. Samo kroz kolektivnu svest i tehničke inovacije moguće je pretvoriti kancelarijske kante sa otpadom u izvore čiste energije.

Sinergija tehnologije, zajednice i prirode

Međunarodni dan biodiverziteta, koji se obeležava 22. maja, predstavlja ključan trenutak za refleksiju o ulozi ljudskog društva u očuvanju prirodne ravnoteže. U skladu sa temom „Harmonija sa prirodom i ciljevi održivog razvoja“, ovogodišnje obeležavanje naglašava neophodnost integracije naučnih dostignuća, tehnoloških inovacija i zajedničkih akcija. Kao što ističe Akademski centar za zaštitu životne sredine i održivi razvoj u Novom Sadu, održivost se ne može postići bez aktivnog učešća svih društvenih sektora. U kontekstu digitalne transformacije, alatima poput AI-a i senzorskih mreža otvaraju se nove mogućnosti za praćenje ekosistema i upravljanje resursima, što direktno doprinosti ciljevima agende 2030.

Digitalna inovacija u službi biodiverziteta

Tehnološki alati za monitoring ekosistema

Primena veštačke inteligencije i satelitskih tehnologija revolucionisala je način praćenja ugroženih vrsta. U Srbiji, projekti poput onih koje sprovodi Udruženje Čepom do osmeha koriste digitalne platforme (eko heroj platforma) za mapiranje reciklažnih tačaka, istovremeno podižući svest o održivoj potrošnji. Senzori postavljeni u zaštićenim područjima, poput Fruške gore ili Stare planine, omogućavaju u stvarnom vremenu praćenje parametara vazduha i vode, što je ključno za brzo reagovanje na zagađenje.

Blockchain u zaštiti genetskih resursa

Primena blockchain tehnologije u praćenju lanaca snabdevanja postaje sve važnija u borbi protiv ilegalne trgovine ugroženim vrstama. Platforme zasnovane na distribuiranoj knjizi omogućavaju proveru porekla drveta, biljaka ili životinjskih proizvoda, što je posebno relevantno za zemlje sa bogatim šumskim resursima poput Srbije. Ova tehnologija takođe olakšava praćenje korišćenja genetskih resursa u skladu sa Nagoyim protokolom, osiguravajući pravednu raspodelu benefita.

Zajednica kao nosilac promena

Obrazovne inicijative i građanska nauka

Projekat Čepom do osmeha pokazuje kako se ekološke akcije mogu kombinovati sa socijalnom responsibilnošću. Sakupljanjem 1.400 tona plastičnih čepova, ovo udruženje je obezbedilo pomagala za decu sa invaliditetom, istovremeno edukujući javnost o principima cirkularne ekonomije. U Novom Sadu, Akademski centar organizuje radionice o permakulturi i urbanoj poljoprivredi, koristeći metode učenja kroz praksu koje privlače mlade generacije.

Lokalne zajednice i održiva poljoprivreda

Prema podacima sa portala aczor.rs, sve veći broj srpskih seljaka prelazi na organske metode proizvodnje, smanjujući upotrebu hemikalija koje ugrožavaju oprašivače. Primera radi, u Vojvodini se promoviše gajenje autohtonih sorti voća koje su prilagođene lokalnim klimatskim uslovima, čime se smanjuje potreba za veštačkim navodnjavanjem i đubrivima. Ove prakse ne samo što održavaju biodiverzitet već i povećavaju ekonomsku otpornost ruralnih zajednica.

Zdravlje planeta – zdravlje ljudi

Biodiverzitet kao temelj medicine

Preko 80% lekova u tradicionalnoj medicini potiče od biljnih vrsta, što naglašava direktnu vezu između očuvanja ekosistema i ljudskog zdravlja. U Srbiji, Institut za biološka istraživanja „Siniša Stanković“ aktivno proučava lekovita svojstva autohtonih biljaka, poput bele sleza ili kantariona, čije su antioksidativne sposobnosti potvrđene u laboratorijskim uslovima. Gubitak ovih vrsta značio bi nepopravljiv udarac za buduće farmaceutske inovacije.

Urbani ekosistemi i mentalno blagostanje

Istraživanja sprovedena u Novom Sadu pokazuju da prisustvo zelenih površina u gradovima smanjuje nivo stresa za 28% stanovnika. Akcije poput sadnje japanskih trešanji u gradskim parkovima ne samo što poboljšavaju estetiku već stvaraju staništa za ptice i oprašivače, demonstrirajući sinergiju između urbanog planiranja i očuvanja biodiverziteta.

Politike i saradnja za održivu budućnost

Integracija SDG ciljeva u nacionalne strategije

Srbija je 2009. godine usvojila Konvenciju o biološkoj raznovrsnosti, ali implementacija zahteva jaču intersektorsku saradnju. Portal aczor.rs ističe važnost uključivanja lokalnih zajednica u donošenje odluka, posebno u kontekstu planiranja infrastrukturnih projekata koji utiču na osetljive ekosisteme.

Međunarodna saradnja i transfer znanja

Kao kandidat za članstvo u EU, Srbija ima priliku da koristi fondove za zaštitu prirode. Saradnja sa zemljama regiona u očuvanju prekograničnih ekosistema, poput Đerdapske klisure, ključna je za održavanje migracionih puteva velikih sisara.

Rešenja su u našim rukama

Međunarodni dan biodiverziteta 2025. godine podseća nas da su rešenja za ekološke izazove u našim rukama – kroz kombinaciju tehnoloških inovacija, zajedničkih akcija i promene ličnih navika. Kao što pokazuje primer Čepom do osmeha, svaka plastična čepovina može biti simbol nade – i za decu sa posebnim potrebama, i za zdravlje planete. Digitalne platforme, od blockchaina do aplikacija za građansku nauku, postaju most između pojedinca i globalnih ciljeva, omogućavajući svakom od nas da doprinese očuvanju života na Zemlji.

U duhu misije aczor.rs, budućnost biodiverziteta leži u stvaranju mreže znanja gde će naučnici, političari, preduzetnici i građani zajednički raditi na održivim rešenjima. Harmonija sa prirodom nije luksuz – to je neophodan uslov za opstanak čovečanstva u vremenu kada svaka akcija, ma koliko mala, nosi težinu odluke o našoj zajedničkoj budućnosti.

Dobro zdravlje i blagostanje je temelj održivog razvoja i očuvanja prirodnih resursa.

Promocija zdravog načina života i očuvanje prirodnih resursa predstavljaju srž Trećeg cilja održivog razvoja Ujedinjenih nacija (SDG 3): „Dobro zdravlje i blagostanje“. Ovaj cilj je univerzalan, obuhvata sve uzraste i slojeve društva, i usmeren je na unapređenje zdravlja, produženje životnog veka i poboljšanje kvaliteta života kroz integrisane pristupe koji povezuju socijalne, ekonomske i ekološke aspekte razvoja. U ovom članku razmatramo globalne i lokalne izazove, kao i mogućnosti za unapređenje zdravlja kroz održivo upravljanje resursima, sa posebnim osvrtom na Srbiju i Novi Sad.

SDG 3 / Dobro zdravlje i blagostanje – globalni okvir

Šta podrazumeva SDG 3?

Treći cilj održivog razvoja ima za cilj da do 2030. godine obezbedi zdrav život i promoviše blagostanje za sve ljude, bez obzira na uzrast ili društveni status. SDG 3 obuhvata širok spektar prioriteta: od unapređenja reproduktivnog, materinskog i dečijeg zdravlja, preko prevencije i lečenja zaraznih i nezaraznih bolesti, do jačanja univerzalne zdravstvene zaštite, mentalnog zdravlja i pristupa kvalitetnim i pristupačnim lekovima i vakcinama.

Ovaj cilj je usko povezan sa drugim SDG-ovima, jer zdravlje ljudi zavisi od kvaliteta vode, hrane, vazduha, obrazovanja, jednakosti i sigurnosti životne sredine. Zdravstveni izazovi, kao što su pandemije, zagađenje, klimatske promene i siromaštvo, zahtevaju multisektorske odgovore i inovativne politike koje balansiraju ekonomski rast i zaštitu prirodnih resursa.

Ključni indikatori i globalni izazovi

Uprkos značajnom napretku u prethodnim decenijama – smanjenju smrtnosti dece, produženju životnog veka i boljoj kontroli zaraznih bolesti – svet se i dalje suočava sa ozbiljnim izazovima. Milioni ljudi umiru svake godine od bolesti koje se mogu sprečiti ili lečiti, dok su siromašne i marginalizovane zajednice najviše pogođene.

Ključni izazovi uključuju:

• Nedovoljnu pokrivenost zdravstvenim uslugama, posebno u ruralnim i siromašnim područjima.
• Povećanje broja nezaraznih bolesti (dijabetes, kardiovaskularne bolesti, rak) usled nezdravih životnih navika.
• Povezanost zdravlja sa degradacijom prirodnih resursa, zagađenjem vazduha, vode i zemljišta.
• Nedovoljnu prevenciju i promociju zdravlja, posebno među mladima i starijima.
• Povećanu izloženost stresu, mentalnim poremećajima i zavisnostima.

Povezanost zdravlja i očuvanja prirodnih resursa

Ekološki faktori kao determinante zdravlja

Zdravlje ljudi je neraskidivo povezano sa stanjem prirodnih resursa. Kvalitet vazduha, vode, zemljišta, kao i dostupnost zelenih površina, direktno utiču na učestalost bolesti, očekivani životni vek i opšte blagostanje stanovništva. Zagađenje vazduha, na primer, jedan je od vodećih uzroka prevremene smrti u svetu, dok kontaminirana voda doprinosi širenju zaraznih bolesti i hroničnim zdravstvenim problemima.

Očuvanje biodiverziteta i ekosistema doprinosi smanjenju rizika od zoonotskih bolesti (bolesti koje se prenose sa životinja na ljude), dok održivo upravljanje šumama, rekama i zemljištem obezbeđuje dugoročnu sigurnost hrane i vode, ali i psihofizičko zdravlje kroz rekreativne i kulturne vrednosti prirode.

Novi Sad i Srbija – primeri i potencijali za zdraviju budućnost

Novi Sad, kao jedan od najvažnijih urbanih i kulturnih centara u Srbiji, ima veliki potencijal da postane model održivog grada koji povezuje zdravlje ljudi sa zdravljem prirode. Grad poseduje brojne resurse koji mogu doprineti promociji zdravog načina života:

• Šetališta uz Dunav, Frušku goru, Kej, Kamenički park i druge zelene oaze koje podstiču fizičku aktivnost i mentalni odmor.
• Sve veći broj biciklističkih staza i inicijativa za korišćenje alternativnih prevoznih sredstava.
• Inicijative građana za urbano baštovanstvo i lokalnu proizvodnju zdrave hrane (npr. pijace sa domaćim proizvođačima).
• Rad različitih organizacija i udruženja koji spajaju ekologiju, obrazovanje i zdravlje – uključujući i aktivnosti koje sprovodi ACZOR.

U Srbiji postoji sve veće interesovanje za teme održivog razvoja, zdravlja i ekologije, ali je potrebno dodatno ulaganje u infrastrukturu, edukaciju i javne politike koje prepoznaju važnost prevencije i zdravog okruženja kao temelja zdravstvenog sistema.

Zagađenje vazduha u gradovima, neadekvatno upravljanje otpadom i sve češća upotreba pesticida u poljoprivredi predstavljaju izazove koje možemo prevazići samo zajedničkim delovanjem – kroz saradnju naučnih institucija, nevladinog sektora, lokalnih samouprava i samih građana.

ACZOR u akciji – lokalna rešenja za globalne ciljeve

Kao organizacija koja deluje upravo iz Novog Sada, Akademski centar za zaštitu životne sredine i održivi razvoj (ACZOR) se zalaže za stvaranje lokalnih rešenja koja odgovaraju na globalne izazove. Kroz radionice, publikacije, edukativne kampanje i terenske aktivnosti, ACZOR teži ka tome da Novi Sad postane grad u kojem su zdravlje i održivost svakodnevna praksa, a ne izuzetak.

Naš cilj je da kroz lokalne akcije doprinesemo ostvarivanju Cilja 3 – i da pokažemo kako Srbija, počevši od Novog Sada, može biti lider u spoju zdravlja i ekologije.

Promocija zdravog načina života

Zdrava ishrana i fizička aktivnost

Promocija zdravih životnih navika, kao što su uravnotežena ishrana i redovna fizička aktivnost, osnov je prevencije mnogih nezaraznih bolesti. Pristup kvalitetnoj i raznovrsnoj hrani, podrška lokalnim proizvođačima i edukacija o pravilnoj ishrani doprinose ne samo fizičkom zdravlju, već i održivosti lokalnih zajednica.

Fizička aktivnost, bilo kroz organizovane sportske aktivnosti, šetnje u prirodi ili svakodnevno kretanje, smanjuje rizik od gojaznosti, dijabetesa i depresije, jača imunitet i doprinosi mentalnom zdravlju. Urbanističko planiranje koje podstiče razvoj biciklističkih staza, parkova i rekreativnih zona ključno je za zdravlje građana, posebno u urbanim sredinama poput Novog Sada.

Mentalno zdravlje i blagostanje

Mentalno zdravlje postaje sve važnija tema u savremenom društvu, posebno u uslovima ubrzanog načina života, socijalne izolacije i ekonomske nesigurnosti. SDG 3 prepoznaje važnost prevencije, ranog prepoznavanja i dostupnosti usluga za mentalno zdravlje, kao i borbe protiv stigme i diskriminacije.

Ulaganje u mentalno zdravlje donosi višestruke koristi: povećava produktivnost, smanjuje troškove zdravstvene zaštite i doprinosi socijalnoj koheziji. U lokalnom kontekstu, razvoj savetovališta, podrška školama i radnim sredinama, kao i promocija zdravih međuljudskih odnosa, predstavljaju važne korake ka unapređenju blagostanja.

Očuvanje i održivo korišćenje resursa za zdravlje budućih generacija

Voda i sanitarni uslovi

Pristup bezbednoj vodi i sanitarnim uslovima osnov je javnog zdravlja. Neadekvatna infrastruktura, zagađenje i prekomerna eksploatacija vodnih resursa ugrožavaju zdravlje i povećavaju rizik od epidemija. Održivo upravljanje vodama podrazumeva racionalnu potrošnju, zaštitu izvorišta, tretman otpadnih voda i edukaciju stanovništva o značaju čiste vode.

Kvalitet vazduha

Zagađenje vazduha je jedan od vodećih ekoloških rizika po zdravlje u Srbiji i regionu. Glavni izvori zagađenja su saobraćaj, industrija i individualna ložišta. Dugotrajna izloženost povećava rizik od respiratornih, kardiovaskularnih i malignih bolesti, a najugroženiji su deca, stariji i hronični bolesnici.

Smanjenje emisija zagađujućih materija, unapređenje javnog prevoza, ozelenjavanje gradova i promocija čistih tehnologija predstavljaju ključne korake ka poboljšanju kvaliteta vazduha i zdravlja stanovništva. Monitoring i transparentno izveštavanje o kvalitetu vazduha omogućavaju građanima da donose informisane odluke i podstiču promene na nivou zajednice.

Zeleni prostori i biodiverzitet

Zeleni prostori u gradovima imaju višestruku ulogu: poboljšavaju kvalitet vazduha, smanjuju stres, podstiču fizičku aktivnost i jačaju zajedništvo. Očuvanje i širenje zelenih površina, sadnja drveća i zaštita prirodnih staništa doprinosi ne samo zdravlju ljudi, već i očuvanju biodiverziteta i ekološke ravnoteže.

U Novom Sadu, kao i u drugim urbanim sredinama, deficit zelenih površina predstavlja izazov, ali i priliku za inovativna rešenja kroz urbanu poljoprivredu, zelene krovove i zajedničke vrtove. Ove inicijative doprinose smanjenju efekta klimatskih promena, povećanju otpornosti zajednice i promociji zdravog načina života.

Integrisani pristup – Zdravlje u svim politikama

Multisektorska saradnja

Unapređenje zdravlja i blagostanja zahteva saradnju različitih sektora: zdravstva, obrazovanja, urbanizma, zaštite životne sredine, poljoprivrede i transporta. Samo integrisanim pristupom moguće je ostvariti sinergiju između promocije zdravlja i očuvanja prirodnih resursa, što je suština održivog razvoja.

Politike koje podstiču zdrav način života, smanjuju zagađenje i promovišu održivo korišćenje resursa doprinose ostvarivanju i drugih ciljeva održivog razvoja, kao što su smanjenje siromaštva, rodna ravnopravnost, kvalitetno obrazovanje i smanjenje nejednakosti.

Uloga zajednice i pojedinca

Svaka zajednica i svaki pojedinac imaju važnu ulogu u promociji zdravlja i očuvanju resursa. Edukacija, volontiranje, učešće u lokalnim inicijativama i odgovorno ponašanje prema okolini doprinose stvaranju zdravijeg i održivijeg društva. Aktivno uključivanje građana u donošenje odluka i praćenje sprovođenja politika jača poverenje i podstiče inovacije.

Dobro zdravlje i blagostanje nisu samo rezultat medicinskih intervencija, već i odraz načina na koji upravljamo prirodnim resursima, planiramo gradove, obrazujemo mlade i gradimo međuljudske odnose. Očuvanje zdravlja sadašnjih i budućih generacija zahteva holistički pristup koji povezuje ekonomski razvoj, socijalnu pravdu i zaštitu životne sredine. Implementacija SDG 3 u Srbiji i Novom Sadu predstavlja izazov, ali i priliku za inovacije, saradnju i izgradnju društva u kojem je zdravlje dostupno svima, a prirodni resursi očuvani za buduće generacije.

Svake godine, 15. maja, obeležavamo Dan borbe protiv klimatskih promena – dan koji nas podseća da je briga o planeti zajednički zadatak svih nas. Klimatske promene nisu samo daleka tema iz naučnih izveštaja, već stvarnost koja se sve više oseća i u našem svakodnevnom životu, u Novom Sadu, Srbiji i širom sveta.

Klimatske promene su tema koja se sve češće provlači kroz naslove, društvene mreže, pa čak i kroz svakodnevne razgovore uz kafu. I nije ni čudo – planeta nam šalje sve glasnije signale da je vreme da nešto preduzmemo. Zato i postoji Dan borbe protiv klimatskih promena, koji nas svake godine podseća da je vreme za akciju, ali i za malo optimizma.

Šta zapravo znači „borba protiv klimatskih promena“?

Ne radi se samo o velikim rešenjima i globalnim dogovorima na koje često pomislimo kad čujemo ovu frazu. Da, važno je što države usvajaju zelene politike, ulažu u obnovljive izvore energije i rade na smanjenju zagađenja. Ali prava promena počinje od nas – od malih, svakodnevnih odluka koje, kada se saberu, mogu napraviti ogromnu razliku.

Digitalna transformacija u službi ekologije

Na aczor.rs često govorimo o digitalnoj transformaciji, ali možda niste znali koliko tehnologija može pomoći i u očuvanju životne sredine. Pametni uređaji, aplikacije za praćenje potrošnje energije, digitalizacija poslovanja – sve to može značajno smanjiti naš ekološki otisak. Digitalno i zeleno idu ruku pod ruku!

Klimatske promene u Srbiji i Novom Sadu – šta nas pogađa?

Srbija se suočava sa sve češćim i intenzivnijim vremenskim nepogodama – od dugotrajnih suša do naglih poplava i toplih talasa. Prošlog leta, na primer, Beograd je zabeležio čak 45 tropskih dana, dok su u Nišu i Dimitrovgradu temperature dostizale i do 39 stepeni. Ovakve promene utiču na poljoprivredu, zdravlje ljudi i svakodnevni život, a Novi Sad nije izuzetak.

Naša zemlja je već sada zagrejana za oko 1,8 stepeni u odnosu na predindustrijsko doba, što je više od globalnog proseka. To znači da moramo brzo i odlučno delovati kako bismo smanjili štetu i prilagodili se novim uslovima.

Upravo zato su gradski parkovi u Novom Sadu prava oaza i spas od gradske vreve i sve jačih vrućina. Dunavski park, smešten u srcu grada, spomenik je prirode i omiljeno mesto gde se ljudi okupljaju da naprave predah, prošetaju ili uživaju u zelenilu. Sa više od 250 biljnih vrsta i brojnim retkim drvećem, ovaj park je prava pluća Novog Sada, koja nas štite od betonske vrućine i zagađenja. Tu su i Futoški i Limanski park, kao i mnogi manji zeleni kutci koji čine grad prijatnijim i zdravijim mestom za život.

Ovi parkovi nisu samo lepa mesta za odmor – oni su važan deo borbe protiv klimatskih promena jer pomažu u snižavanju temperature u gradu, pročišćavanju vazduha i očuvanju biodiverziteta. Zato je važno da ih čuvamo i negujemo, jer su oni naša zelena budućnost.

Srbija kao primer u regionu

Srbija je napravila značajne korake u borbi protiv klimatskih promena. Kao prva zemlja u regionu, usvojila je Prvi dvogodišnji izveštaj o transparentnosti prema međunarodnim obavezama, što pokazuje posvećenost i odgovornost u ovom važnom pitanju. Takođe, država dobija značajna sredstva za unapređenje kvaliteta života kroz bolje politike i kapacitete za borbu protiv klimatskih promena.

Evropska unija podržava Srbiju u prelasku na čistu ekonomiju i zelenu tranziciju, što je prilika za našu zemlju da se razvija na održiv način i da zaštiti svoje prirodne resurse.

Kako možemo svi doprineti?

Borba protiv klimatskih promena nije samo posao vlasti ili stručnjaka – ona počinje kod svakog od nas. Evo nekoliko stvari koje možemo svi da uradimo:

• Štednja energije u domaćinstvu – gasite svetla i uređaje kada nisu potrebni.
• Koristite bicikl, pešačite ili koristite javni prevoz kad god je moguće.
• Reciklirajte i smanjite upotrebu plastike.
• Kupujte lokalno i sezonsko voće i povrće.
• Uključite se u lokalne akcije pošumljavanja i čišćenja.

U Novom Sadu, kao i u drugim gradovima, sve je više inicijativa koje podstiču zelene navike i brigu o životnoj sredini. Svaka mala promena u našim navikama doprinosi očuvanju naše planete.

Budućnost je u našim rukama

Klimatske promene su izazov koji ne poznaje granice, ali ni naša odgovornost ne sme imati granice. Dan borbe protiv klimatskih promena je prilika da se podsetimo da je planeta naša zajednička kuća i da je moramo čuvati za sebe i za buduće generacije.

Zajedno, kao građani Novog Sada i Srbije, možemo napraviti razliku. Nije potrebno da budemo savršeni, već da budemo svesni i spremni na akciju. Jer, kada brinemo o planeti, brinemo i o sebi.

Iskorenjivanje gladi kroz podsticanje održive poljoprivrede i osiguranje dostupnosti hrane za sve predstavlja jedan od ključnih ciljeva održivog razvoja (SDG 2) Ujedinjenih nacija, koji ima posebnu važnost i u kontekstu Srbije i Novog Sada.

Održiva poljoprivreda kao temelj sigurnosti hrane

Održiva poljoprivreda podrazumeva primenu praksi koje povećavaju produktivnost i profitabilnost poljoprivredne proizvodnje, a istovremeno čuvaju prirodne resurse poput zemljišta, vode i biodiverziteta. Cilj je postići dugoročnu održivost sistema proizvodnje hrane, smanjiti negativne uticaje na životnu sredinu i obezbediti stabilan i pravičan pristup hrani za sve slojeve društva.

U Srbiji, iako poljoprivreda ima značajan udio u ekonomiji, suočavamo se sa izazovima kao što su gubitak obradivog zemljišta, smanjenje stočarskih kapaciteta i neujednačena primena savremenih tehnologija. Ovi faktori ugrožavaju prehrambenu sigurnost i zahtevaju hitne promene u agrarnoj politici i praksi.

Inovacije i tehnologije u službi održivosti

Savremeni pristupi, kao što su precizna i regenerativna poljoprivreda, omogućavaju optimizaciju upotrebe resursa – vode, đubriva i pesticida – čime se smanjuju troškovi i negativni uticaji na životnu sredinu, a istovremeno održavaju ili povećavaju prinosi. Primeri pokazuju da se uz primenu regenerativnih praksi može postići dugoročno poboljšanje kvaliteta zemljišta i veća ekonomska stabilnost poljoprivrednih gazdinstava.

Digitalizacija i uvođenje tehnologija kao što su satelitski nadzor, precizno navodnjavanje i digitalni alati za upravljanje farmama sve više doprinose modernizaciji srpske poljoprivrede, čineći je konkurentnijom i održivijom.

Lokalni kontekst / Novi Sad i okolina

Novi Sad, kao regionalni centar, ima potencijal da bude primer integracije održivih praksi u poljoprivredni i prehrambeni sistem. Iako je grad primarno urban, okolina Novog Sada obuhvata plodna poljoprivredna područja koja se mogu razvijati kroz održive modele proizvodnje i distribucije hrane.

Važno je uspostaviti efikasne lance snabdevanja koji povezuju proizvođače sa potrošačima, smanjujući gubitke hrane i osiguravajući dostupnost kvalitetnih i nutritivno vrednih proizvoda. Takođe, edukacija i podizanje svesti o značaju održive poljoprivrede i pravilne ishrane doprinose dugoročnoj sigurnosti hrane u ovom regionu.

Potreban je sistemski pristup

Iskorenjivanje gladi kroz održivu poljoprivredu zahteva sistemski pristup koji obuhvata zaštitu prirodnih resursa, primenu inovativnih tehnologija, podršku malim i srednjim proizvođačima i razvoj efikasnih distribucionih kanala. Srbija, sa svojim prirodnim potencijalima i rastućim tehnološkim kapacitetima, ima mogućnost da značajno doprinese ovom globalnom cilju, dok Novi Sad može biti primer uspešne lokalne primene ovih principa, spajajući tradiciju i inovaciju u službi dostupnosti hrane za sve.

Doprinos ACZOR-a ostvarivanju ciljeva održivog razvoja

Centar za zaštitu okoline i razvoj (ACZOR) aktivno doprinosi ostvarivanju ciljeva održivog razvoja, takođe i sa fokusom na podsticanje održive poljoprivrede, očuvanje prirodnih resursa i osiguranje dostupnosti hrane za sve. Kroz edukativne programe, radionice, istraživanja i partnerstva, ACZOR okuplja stručnjake, studente i volontere, stvarajući zajednicu posvećenu pozitivnim promenama.

Naši projekti obuhvataju:

• Edukaciju i osnaživanje mladih – Organizujemo seminare, radionice i debate koje podižu svest o značaju održive poljoprivrede i pravilne ishrane, kao i o ulozi svakog pojedinca u očuvanju životne sredine.
• Podršku lokalnim inicijativama – Pomažemo u umrežavanju proizvođača, potrošača i institucija radi jačanja lokalnih lanaca snabdevanja hranom i smanjenja gubitaka hrane.
• Promociju digitalne transformacije – Kroz primenu novih tehnologija i digitalnih alata, radimo na unapređenju efikasnosti i transparentnosti u sektorima poljoprivrede i zaštite životne sredine.
• Jačanje kapaciteta zajednice – Podstičemo saradnju između lokalne samouprave, omladinskih organizacija i građana, kako bi Novi Sad postao centar znanja i iskustva u oblasti održivog razvoja.

Kroz sve ove aktivnosti, ACZOR doprinosi ne samo cilju iskorenjivanja gladi i podsticanja održive poljoprivrede, već i ostvarenju svih 17 ciljeva održivog razvoja Ujedinjenih nacija, gradeći temelje za zdraviju, pravedniju i održiviju budućnost za sve građane Novog Sada, Srbije i šireg regiona.

Pridružite nam se i budite deo globalne promene za održivu budućnost!

Dan ekologa Srbije, koji se obeležava 6. maja, predstavlja priliku da se istakne značaj ekologije kao nauke i uloga stručnjaka koji se bave zaštitom životne sredine u očuvanju prirodnih resursa naše zemlje. U vremenu kada se čovečanstvo suočava sa sve većim ekološkim izazovima, ekolozi imaju ključnu ulogu u razumevanju složenih odnosa u prirodi i predlaganju rešenja za održivi razvoj. Ovaj dan nije samo prilika za promociju ekološke svesti, već i za isticanje distinkcije između naučnog pristupa ekologiji i opšteg interesovanja za zaštitu prirode. Ekologija kao nauka proučava složene odnose između živih bića i njihovog okruženja, oslanjajući se na multidisciplinarni pristup koji obuhvata biologiju, geografiju, klimatologiju i brojne druge naučne discipline.

Istorijat i razvoj ekologije kao nauke

Termin ekologija potiče od grčkih reči „oikos“ (dom) i „logos“ (nauka, izučavanje), što u bukvalnom prevodu označava nauku o domu ili staništu. Prvi put ga je upotrebio nemački biolog Ernest Hekel 1866. godine, postavivši temelje onome što će kasnije postati jedna od najvažnijih grana biologije. Od tada do danas, ekologija je evoluirala u složenu naučnu disciplinu koja proučava ne samo odnose između živih bića i njihove životne sredine, već i međusobne odnose između samih organizama.

Ekologija se često pogrešno poistovećuje sa zaštitom životne sredine, međutim, važno je napomenuti da je zaštita životne sredine samo jedna od oblasti kojima se bavi ekologija. Ova nauka predstavlja temelj za razumevanje funkcionisanja ekosistema, i tek na osnovu tog razumevanja mogu se formulisati adekvatne strategije zaštite i očuvanja prirode.

Razvoj ekologije u Srbiji tekao je uporedo sa globalnim trendovima u ovoj oblasti, prilagođavajući se specifičnim karakteristikama našeg podneblja i biodiverziteta. Osnivanje prvih katedri za ekologiju na fakultetima, formiranje stručnih udruženja i pokretanje naučnih časopisa označili su institucionalizaciju ove nauke u našoj zemlji.

Grane ekologije i njihov značaj

Ekologija kao nauka ima nekoliko važnih podoblasti koje se bave različitim aspektima odnosa između živih bića i okruženja. Populaciona ekologija proučava porast i pad broja vrsta, što je od ključnog značaja za razumevanje dinamike populacija i predviđanje njihovih promena u budućnosti. Ova grana ekologije može, na primer, uporediti populaciju vrste u blizini novog izvora hrane sa populacijom kojoj nedostaje pristup tom izvoru.

Pejzažna ekologija bavi se prostornom distribucijom, obrascima i ponašanjem u velikim geografskim oblastima. Pejzažni ekolozi mogu proučavati kako razvoj infrastrukture ili poljoprivrede utiče na određene vrste biljaka ili životinja u nekom području, pružajući dragocene informacije za planiranje korišćenja zemljišta na održiv način.

Ostale važne grane uključuju akvatičnu ekologiju, koja se bavi vodenim ekosistemima, urbanu ekologiju, koja proučava odnose u gusto naseljenim područjima, i konzervacionu ekologiju, koja se fokusira na očuvanje biodiverziteta i ugroženih vrsta.

Obrazovanje i profesija ekologa u Srbiji

Važno je razlikovati ekologa kao stručnjaka sa formalnim obrazovanjem od zaljubljenika u prirodu ili učesnika ekoloških akcija. Ekolog je osoba koja je stekla visoko obrazovanje u oblasti ekoloških nauka i raspolaže znanjima i veštinama neophodnim za naučno istraživanje i rešavanje problema u oblasti životne sredine.

U Srbiji, formalno obrazovanje za ekologe stiče se prvenstveno na Biološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu i Prirodno-matematičkom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. Pored toga, postoje i drugi fakulteti koji nude srodne programe usmerene ka životnoj sredini, stvarajući tako raznolike profile stručnjaka u ovoj oblasti.

Iako se ekologija često označava kao „zanimanje budućnosti“, poražavajuća je činjenica da ova profesija još uvek nije dobila zasluženo mesto u našem društvu i privredi. Mnogi ekolozi nakon završetka studija suočavaju se sa izazovima u pronalaženju odgovarajućeg zaposlenja, što ukazuje na nesklad između obrazovnog sistema i tržišta rada. Ipak, sa sve većim fokusom na zaštitu životne sredine i održivi razvoj, očekuje se da će potreba za ovim stručnjacima rasti u narednim godinama.

Uloga ekologa u savremenom društvu

Ekolozi imaju višestruku ulogu u savremenom društvu. Oni sprovode naučna istraživanja koja doprinose boljem razumevanju prirodnih procesa, procenjuju uticaj ljudskih aktivnosti na životnu sredinu, učestvuju u kreiranju politika i strategija zaštite prirode, i edukuju javnost o značaju očuvanja biodiverziteta.

U kontekstu Zakona o zaštiti životne sredine Republike Srbije, koji definiše životnu sredinu kao „skup prirodnih i stvorenih vrednosti čiji kompleksni međusobni odnosi čine okruženje, odnosno prostor i uslove za život“, ekolozi imaju ključnu ulogu u obezbeđivanju održivog upravljanja prirodnim vrednostima i sprečavanju degradacije životne sredine.

Izazovi i budućnost ekologije u Srbiji

Uprkos sve većoj svesti o značaju zaštite životne sredine, stanje ekologije u Srbiji suočava se sa brojnim izazovima. Iako postoje brojni smerovi na fakultetima koji školuju kadrove sa zvanjem ekologa ili inženjera zaštite životne sredine, stanje u životnoj sredini nije se previše promenilo. Ovo ukazuje na potrebu za sistemskim pristupom problemu zaštite životne sredine, koji bi uključio ne samo obrazovanje stručnjaka, već i implementaciju njihovih saznanja u praksi.

Zagađenje vazduha, vode i zemljišta, gubitak biodiverziteta, neadekvatno upravljanje otpadom i klimatske promene samo su neki od izazova sa kojima se Srbija suočava. Ekolozi imaju ključnu ulogu u formulisanju strategija za prevazilaženje ovih problema, ali njihov uspeh zavisi od podrške društva i institucija.

Značaj ekološke edukacije i podizanja svesti

Jedan od najvažnijih aspekata rada ekologa jeste edukacija javnosti i podizanje svesti o značaju zaštite životne sredine. Postoje mnogi portali, nevladin i vladin sektor koji se bavi ekološkom edukacijom. Ovakve inicijative su od neprocenjivog značaja za formiranje generacija svesnih značaja očuvanja i zaštite životne sredine. Bitno je podići svest na pojedincu i onda će cela Srbija da procveta u svetlu dobrih ekoloških promena.

Edukacija treba da počne od najranijeg uzrasta i da se nastavi kroz sve nivoe obrazovanja, stvarajući tako društvo koje razume i ceni prirodne resurse i aktivno učestvuje u njihovom očuvanju.

Dan ekologa kao podsetnik na značaj očuvanja prirode

Dan ekologa Srbije, koji se obeležava 6. maja, predstavlja ne samo priliku da se oda priznanje stručnjacima koji se bave ovom važnom naučnom disciplinom, već i podsetnik na značaj očuvanja prirode i životne sredine. U svetu koji se suočava sa sve većim ekološkim izazovima, uloga ekologa postaje sve važnija i vidljivija.

Ekologija kao nauka može pružiti odgovore na mnoga pitanja sa kojima se suočavamo, od upravljanja prirodnim resursima do adaptacije na klimatske promene. Međutim, da bi ti odgovori bili implementirani, neophodna je šira društvena podrška i razumevanje značaja ove discipline.

Obeležavajući Dan ekologa Srbije, mi ne slavimo samo jednu naučnu disciplinu, već promovišemo i vrednosti koje ona predstavlja: održivi razvoj, harmoniju sa prirodom i odgovornost prema budućim generacijama. To je dan kada se prisećamo da je zaštita životne sredine zadatak svih nas, a ekolozi su ti koji nas vode na tom putu, pružajući nam naučna saznanja i smernice za delovanje.

Edukacija

ACZOR.rs — platforma posvećena edukaciji i promociji održivog razvoja, aktivno se uključuje u obeležavanje Dana ekologa Srbije. Ovaj dan je prilika da se osvrnemo na sve koji svakodnevno doprinose očuvanju prirode — od naučnika i aktivista, do nastavnika, dece i svih pojedinaca koji svojim delovanjem grade zeleniju budućnost.

Kroz online sadrža i druge promotivne kampanje, aczor.rs želi da ukaže na važnost ekološke svesti i podseti da je ekologija odgovornost svih nas, ne samo stručnjaka. U skladu sa duhom Dana ekologa Srbije, ACZOR poziva sve da se uključe u lokalne i digitalne akcije, šire znanje i žive u skladu sa prirodom.

Objavili smo pre nekoliko dana na mrežama priču o ostvarivanju 17 ciljeva održivog razvoja UN-a!
Od borbe protiv siromaštva i gladi, preko čiste vode i energije, do zaštite ekosistema – svaki korak je važan.
Cilj je doprinos održivoj budućnosti naše planete! No pre nego pređemo na glavnu temu i priču o Iskorenjivanju siromaštva da se osvrnemo na tih 17 ciljeva održivog razvoja.

17 ciljeva održive budućnosti kao globalna misija za bolji svet

U svetu koji se suočava sa brojnim ekološkim, ekonomskim i društvenim izazovima, Ciljevi održivog razvoja (Sustainable Development Goals – SDGs) predstavljaju univerzalni plan za stvaranje pravednijeg, zdravijeg i održivijeg društva. Usvojeni od strane Ujedinjenih nacija 2015. godine, ovih 17 ciljeva obuhvataju ključne aspekte ljudskog razvoja, od iskorenjivanja siromaštva i gladi, preko obrazovanja i rodne ravnopravnosti, do zaštite životne sredine i klimatskih akcija.

Zašto su ciljevi održivog razvoja važni?

Ovi ciljevi nisu samo idealistički koncepti – oni su konkretni koraci ka rešavanju globalnih problema. Svaki cilj ima precizno definisane podciljeve koji pomažu državama, organizacijama i pojedincima da usmere svoje aktivnosti ka održivom razvoju. Ciljevi su međusobno povezani, jer napredak u jednom često zavisi od uspeha u drugom. Na primer, kvalitetno obrazovanje (Cilj 4) doprinosi smanjenju siromaštva (Cilj 1), dok odgovorna potrošnja i proizvodnja (Cilj 12) direktno utiču na očuvanje prirodnih resursa (Cilj 15).

Kako ACZOR doprinosi ostvarivanju ciljeva?

Akademski centar zaštite životne sredine i održivog razvoja (ACZOR) aktivno radi na projektima koji podržavaju sve ciljeve održivog razvoja. Kroz edukaciju, inovacije i saradnju sa lokalnim zajednicama, ACZOR doprinosi stvaranju održivih rešenja koja poboljšavaju kvalitet života i štite prirodne resurse.

Zajednički napor

Ostvarivanje ciljeva održivog razvoja zahteva zajednički napor svih sektora društva – od vlada i organizacija do pojedinaca. Svako može doprineti kroz odgovorne odluke, podršku lokalnim inicijativama i podizanje svesti o važnosti održivog razvoja.

Podrška lokalnim zajednicama i održive inicijative

Posle neophodnog uvoda prelaizimo na našu temu.

Siromaštvo je kompleksan globalni problem koji zahteva integrisane strategije i lokalno prilagođene pristupe. Akademski centar zaštite životne sredine i održivog razvoja (ACZOR) teži pronalaženju održivih rešenja koja poboljšavaju ekonomske prilike, jačaju otpornost zajednica i stvaraju dugoročne pozitivne promene.

Ključni faktori u borbi protiv siromaštva

Borba protiv siromaštva zahteva multidisciplinaran pristup koji obuhvata:

• Edukaciju i stručno osposobljavanje – Obrazovanje omogućava pojedincima da razviju veštine potrebne za zapošljavanje ili pokretanje sopstvenih inicijativa.
• Zelenu ekonomiju – Podsticanje održivog biznisa, reciklaže i obnovljivih izvora energije može doprineti ekonomskoj stabilnosti zajednica.
• Socijalnu podršku – Programi pomoći, mikrofinansiranje i podrška ugroženim grupama povećavaju inkluzivnost i socijalnu koheziju.
• Digitalnu transformaciju – Tehnološke inovacije mogu otvoriti nova radna mesta i omogućiti pristup tržištima bez geografskih ograničenja.

Održive inicijative kao dugoročna rešenja

ACZOR aktivno razvija projekte koji se oslanjaju na održive prakse, uključujući:

• Ekološku poljoprivredu – Kroz edukaciju o organskom uzgoju i permakulturi, povećava se lokalna proizvodnja hrane, smanjujući zavisnost od uvoza.
• Obnovljive izvore energije – Implementacija solarnih i drugih obnovljivih izvora energije pruža ekonomske prilike i poboljšava kvalitet života.
• Razvoj socijalnog preduzetništva – Modeli poslovanja koji kombinuju ekonomski rast i društvenu korist mogu smanjiti siromaštvo na dugoročnom nivou.
• Cirkularnu ekonomiju – Reciklaža i ponovna upotreba materijala smanjuju troškove proizvodnje i otvaraju nova radna mesta.

Primeri uspešnih lokalnih inicijativa

Kroz godine, različite zajednice su postigle značajne rezultate kroz održive pristupe. Na primer:

• Projekti socijalne poljoprivrede u Srbiji omogući su obuku nezaposlenih i podstakli razvoj malih farmi.
• Inicijative za energetsku efikasnost u ruralnim delovima Evrope smanjile su troškove domaćinstava i povećale zapošljavanje.
• Programi edukacije mladih u oblasti preduzetništva rezultirali su novim inovativnim startapima koji podržavaju lokalne ekonomije.

Kako pojedinci mogu doprineti?

Svako može doprineti borbi protiv siromaštva kroz:

• Aktivno učešće u volonterskim i ekološkim programima.
• Podršku lokalnim malim proizvođačima i preduzetnicima.
• Podizanje svesti o važnosti održivih ekonomskih i ekoloških praksi.

Zajedno ka održivoj budućnosti

Iskorenjivanje siromaštva nije samo globalni cilj – to je proces koji zahteva angažovanje svakog pojedinca i zajednice. ACZOR nastavlja da radi na projektima koji direktno doprinose ekonomskom i ekološkom osnaživanju zajednica. Kroz partnerstva, inovacije i aktivno uključivanje, možemo stvoriti svet u kojem svi imaju priliku za bolji život.

U eri digitalne transformacije, tehnologija nije samo alat za unapređenje poslovnih procesa i povećanje efikasnosti, već i ključni saveznik u borbi za očuvanje životne sredine. Digitalna revolucija donosi nove mogućnosti za smanjenje negativnog uticaja na prirodu, a kompanije koje integrišu ekološke principe u svoje digitalne strategije postaju lideri održivog razvoja.

Digitalna transformacija više nije samo pitanje konkurentnosti, već i održivosti. Kroz inovativna rešenja, kompanije širom sveta pokazuju kako tehnologija može biti ključni saveznik u zaštiti životne sredine i stvaranju održive budućnosti.

Pametne tehnologije za zelenu budućnost

Digitalna transformacija omogućava primenu pametnih rešenja koja optimizuju korišćenje resursa. Na primer, IoT (Interent of things – Internet stvari) senzori u industriji i urbanim sredinama prate potrošnju energije i vode u realnom vremenu, omogućavajući pravovremene korekcije i smanjenje otpada. Automatizacija i veštačka inteligencija pomažu u predviđanju i upravljanju ekološkim rizicima, kao i u optimizaciji proizvodnih lanaca sa ciljem smanjenja emisije štetnih gasova. Evo jednog primera firme iz Novog Sada koja se zove Cropt koja vam može pomoći u optimizaciji poljoprivrede. Prvi korak je modelovanje rasta useva korišćenjem veštačke inteligencije. Da bismo delovali, moramo najpre da razumemo biljke. Mnogo je primera kompanija koje se bave korisnim idejama i njihovom modelovanju kao zalog zelenijoj budućnosti.

Digitalizacija vodnih resursa

Upravljanje vodom je jedan od ključnih izazova današnjice. Digitalna rešenja omogućavaju praćenje celokupnog ciklusa vode – od izvora, preko distribucije, do povratka u prirodu. Korišćenjem IoT uređaja i softverskih platformi, kompanije i gradovi mogu u realnom vremenu detektovati gubitke u mreži, optimizovati potrošnju i brzo reagovati na curenja ili zagađenja. Na globalnom nivou, platforme poput Freshwater Ecosystem Explorer omogućavaju vladama i građanima da prate stanje reka i jezera, što doprinosi boljem očuvanju vodenih ekosistema

Digitalizacija kao smanjenje papira i otpada

Jedan od najjednostavnijih, ali vrlo efektnih primera ekološke koristi digitalne transformacije je prelazak sa papirnih na digitalne procese. Digitalni dokumenti, elektronski potpis i cloud servisi značajno smanjuju potrebu za štampanjem, čime se čuvaju šume i smanjuje otpad. Osim toga, digitalna komunikacija smanjuje potrebu za putovanjima i transportom, što dodatno doprinosi smanjenju ugljeničnog otiska.

Održivi IT – zelene tehnologije u digitalnoj eri

Ekološka svest se sve više uvodi i u samu IT industriju. Korišćenje energetski efikasnih servera, prelazak na obnovljive izvore energije u data centrima, kao i reciklaža elektronskog otpada, postaju standardi u odgovornom poslovanju. Digitalna transformacija podstiče razvoj softverskih rešenja koja pomažu kompanijama da prate i smanjuju svoj ekološki otisak, čime se održivost integriše u samu srž poslovanja.

Radimo na stvaranju održivijeg sveta

Digitalna transformacija nije samo tehnološki napredak, već i pokretač održivosti. Praktični primeri iz poljoprivrede, upravljanja vodama, energetike i industrije….pokazuju da digitalna rešenja mogu značajno doprineti očuvanju prirodnih resursa. Kompanije koje prepoznaju i primene ove mogućnosti, ne samo da postaju konkurentnije, već i odgovornije prema društvu i planeti.

Digitalna transformacija nije samo tehnološki trend već i prilika za stvaranje održivijeg sveta. Integracijom digitalnih tehnologija sa ekološkim principima, kompanije mogu da unaprede svoje poslovanje, smanje troškove i istovremeno doprinesu zaštiti životne sredine. Budućnost je digitalna i zelena — i upravo tu leži snaga inovacija koje menjaju svet.

U vremenu kada su klimatske promene i energetska efikasnost ključne teme globalnog razvoja, događaji poput ArchyEnergy 2025 donose osvežavajuću dozu znanja, inovacija i inspiracije. Druga po redu međunarodna konferencija i izložba održaće se 10. i 11. aprila u Kongresnom centru „Master“ Novosadskog sajma, okupljajući stručnjake, kompanije i posetioce zainteresovane za zelenu arhitekturu i održivu gradnju. 

Više od 40 kompanija predstaviće na izložbi svoja najnovija rešenja, tehnologije i proizvode iz oblasti pametnog građenja, energetske efikasnosti i inovativnog dizajna. Paralelno s tim, konferencijski deo će ugostiti preko 500 učesnika i 45 predavača, među kojima su vodeći stručnjaci iz regiona i sveta. 

Na panelima i prezentacijama biće reči o brojnim aktuelnim temama: 

• uticaju velikih investicija na urbani razvoj, 

• izboru savremenih građevinskih materijala (aluminijum, staklo, PVC), 

• naprednim prozorskim i fasadnim sistemima, 

• smart home rešenjima, 

• LED tehnologiji, kao i 

• prezentaciji projekata u arhitekturi. 

Posebna pažnja biće posvećena izazovima usklađivanja zahteva tržišta i investitora sa održivim i ekološki prihvatljivim pristupima. 

Događaj se održava uz podršku Pokrajinskog sekretarijata za privredu i turizam, koji već godinama kroz konkurse podstiče upotrebu efikasnijih i ekološki odgovornih građevinskih materijala. 

Ulaz na sajam i konferenciju je besplatan, što predstavlja odličnu priliku za sve koji žele da saznaju više o budućnosti gradnje i ekologiji u arhitekturi. 

ArchyEnergy 2025 nije samo događaj – to je platforma za umrežavanje, razmenu znanja i zajedničko građenje održive budućnosti. Novi Sad još jednom potvrđuje svoj status centra inovacija i dobrog domaćina. 

Pridružite se prvom velikom ekološkom skupu (16. april 2025. u 10h) i budite deo istorijskog osnivanja Velikog saveza ekoloških udruženja!

Akademski centar zaštite životne sredine i održivog razvoja – ACZOR, sa ponosom poziva sva ekološka udruženja i pojedince posvećene zaštiti prirode da nam se pridruže na ovom značajnom događaju. Verujemo da zajedno možemo učiniti mnogo više za očuvanje i unapređenje životne sredine u Srbiji.

Priroda je ugrožena – vreme je za akciju!

Potrebno je da zajednički radimo na podizanju svesti o važnosti zaštite prirode i da inspirišemo ljude da preduzmu akciju! Srbija može i mora biti čistija, zelenija i zdravija za sve nas – ali to možemo postići samo ako se ujedinimo i delujemo zajedno. Ako ne preduzmemo konkretne korake sada, posledice će biti nesagledive za buduće generacije.

Zašto se pridružiti?

• Umrežavanje i saradnja – Povežite se sa drugim ekološkim organizacijama i aktivistima širom Srbije.
• Edukacije i radionice – Unapredite svoje veštine kroz stručne treninge i seminare.
• Aktivno učešće u nacionalnim kampanjama – Postanite deo velikih ekoloških inicijativa i projekata.
• Mogućnost zajedničkih projekata i finansiranja – Prijavite se za grantove i podršku u realizaciji vaših ideja.
• Snaga kolektivnog delovanja – Udruženi, imamo veći uticaj na važne ekološke politike i odluke.

Kako se prijaviti?

• Pošaljite nam poruku na [email ili društvene mreže] i napišite:
• Predstavljanje udruženja – Ko ste, čime se bavite i koje ste aktivnosti do sada sproveli?
• Vaše ideje i inicijative – Kako možemo zajedno unaprediti ekološku situaciju u Srbiji?
• Motivacija za učešće – Zašto želite da budete deo Velikog saveza ekoloških udruženja?

Svi su dobrodošli! Bez obzira na veličinu vašeg udruženja ili nivo vašeg dosadašnjeg angažmana – vaš doprinos je dragocen.

Zajedno možemo stvoriti čistiju, zdraviju i održiviju budućnost za sve nas. Budimo snaga promene!

Pridružite se – priroda nas treba!